Tokom 2025. godine, globalna finansijska scena bila je izuzetno nestabilna, sa snažnim uticajem politike na kretanje novca širom sveta. Uvođenje drastičnih carina od strane američke administracije, koju je predvodio Donald Tramp, dovelo je do naglih korekcija na berzama. Tržišta su reagovala smanjenjem apetita za rizikom, a vodeći berzanski indeksi, poput S&P 500 i Nasdaq, zabeležili su značajne padove, što je izazvalo strah od mogućeg globalnog trgovinskog rata.
Investitori su povukli kapital iz rizične imovine, dok su sigurnija utočišta, poput državnih obveznica i zlata, beležila snažan priliv. Ova potražnja dovela je do pada prinosa na obveznice, dok su cene porasle, čime su evroobveznice postale stabilna komponenta portfolija u kriznim vremenima. Nenad Gujaničić, berzanski analitičar, ističe da je 2025. godina bila zahtevna za investitore, sa korekcijom S&P 500 indeksa od oko 20 procenata.
Dolar je oslabio, a evro je ojačao za oko 13 procenata, što je smanjilo realne prinose investitora van SAD. Politička neizvesnost dovela je do neobičnog obrta, gde su tržišta van SAD-a ostvarila bolje rezultate od američkog. U poslovnom smislu, veštačka inteligencija postala je centralna tema, dok je tržište trenutno vrednovano 15 do 20 procenata iznad desetogodišnjeg proseka.
U ovakvom ambijentu, zlato je ostvarilo izvanredan rezultat, sa skokom cene od više od 70 procenata u odnosu na početak godine, probijajući istorijske maksimume iznad 4.500 dolara po unci. Razlozi za ovakav rast uključuju povećane geopolitičke rizike, slabljenje fiat valuta i povećanu potražnju centralnih banaka. Zlato se pokazalo kao ključni alat za diverzifikaciju u vreme neizvesnosti.
S druge strane, kriptovalute su u prvoj polovini godine zabeležile spektakularan rast, s Bitcoinom koji je dostigao rekordne nivoe iznad 126.000 dolara. Međutim, trgovinske i geopolitičke tenzije su dovele do brzih korekcija, sa padovima koji su u pojedinim slučajevima premašivali desetine procenata.
U Srbiji, domaće tržište kapitala ostalo je plitko i slabo likvidno, uprkos stabilnom makroekonomskoj osnovi. Nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti i slaba baza domaćih institucionalnih investitora ostaju ključne prepreke razvoju tržišta. Prometi na Beogradskoj berzi su alarmantni, sa ukupnom trgovinom akcijama u prvih 11 meseci od oko 12 miliona evra, što je poražavajuće i za manje ekonomije, zaključuje Gujaničić.
Ova godina donela je brojne izazove i prilike na globalnom nivou, dok su traderi i investitori morali da se prilagode dinamičnim promenama na tržištu. U ovom okruženju, zlato je postalo simbol sigurnosti, dok su druge imovine, poput akcija i kriptovaluta, prolazile kroz periode ekstremne volatilnosti.
