Glikolna kiselina je jedan od najpoznatijih sastojaka u svetu nege kože, i to sa dobrim razlogom. Kao oblik alfa-hidroksi kiseline (AHA), glikolna kiselina se prirodno dobija iz voća, mleka i šećerne trske. Njena najmanja molekularna masa među AHA kiselinama omogućava joj da lako prodre u kožu, čineći je izuzetno efikasnom u pilingu i obnovi kože. U kozmetičke svrhe, koristi se za tretiranje akni, pigmentacija, površinskih bora i neujednačenog tena, a njena prisutnost u anti-age preparatima je učinila je izuzetno popularnom.
Jedan od primarnih efekata glikolne kiseline je njena sposobnost da razbija veze između mrtvih ćelija kože, čime olakšava njihovo ljuštenje i otkrivanje svežijeg sloja kože. Redovno korišćenje može rezultirati glatkom kožom, ujednačenim tenom, sužavanjem pora, smanjenjem fleka, povećanom elastičnošću i boljom hidratacijom. Kliničke studije su pokazale da glikolna kiselina značajno doprinosi preokretanju oštećenja izazvanih suncem i umanjivanju linija i ožiljaka od akni.
Međutim, kao i svaki efikasan sastojak, glikolna kiselina može izazvati i neželjene efekte, posebno kod osoba sa osetljivom kožom. Njena sposobnost da prodre duboko može izazvati iritacije. Osobe koje koriste retinol, vitamin C ili peptide trebalo bi da izbegavaju istovremeno korišćenje sa glikolnom kiselinom, jer ove kombinacije mogu izazvati iritaciju i smanjiti efikasnost drugih sastojaka. Takođe, kod osoba sa kožnim oboljenjima poput ekcema, rozacee ili psorijaze, glikolna kiselina može pogoršati simptome.
Jedan od važnih saveta za korišćenje glikolne kiseline je da je neophodno redovno koristiti kremu sa zaštitnim faktorom, jer ova kiselina povećava osetljivost na sunce. Stručnjaci preporučuju postepeno uvođenje glikolne kiseline u rutinu nege kože, počevši sa proizvodima koji imaju koncentraciju do 10%. Viši procenti, do 20%, rezervisani su za profesionalne tretmane pod nadzorom dermatologa. Preporučuje se upotreba dva do tri puta nedeljno kako bi se koža navikla, a iritacije izbegle.
Glikolna kiselina se ne bi trebala koristiti svakodnevno, osim ako korisnik već nije razvio toleranciju ili ako mu dermatolog to nije preporučio. U slučaju masne kože, kombinovanje sa salicilnom kiselinom može biti korisno, ali i dalje treba ograničiti učestalost korišćenja. Takođe, važno je ne koristiti je zajedno sa retinolom, vitaminom C i jakim eksfolijantima. Najbolja praksa je rotirati korišćenje – na primer, jedan večer glikolna, sledeći večer retinol.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, važno je napomenuti da glikolna kiselina može biti izuzetno korisna u nezi kože, ali njena upotreba zahteva pažnju i umjerenost. Uz pravilnu upotrebu i zaštitu od sunca, korisnici mogu uživati u svim beneficijama koje ova kiselina nudi. Njen potencijal za poboljšanje izgleda kože je ogroman, ali ključ uspeha leži u razumevanju kako je pravilno koristiti i kako se brinuti o koži tokom ovog procesa. Ako ste u nedoumici, konsultacija sa dermatologom može biti pravi put da osigurate da koristite glikolnu kiselinu na način koji je najprikladniji za vaš tip kože i njene specifične potrebe.
