Sukobi među psima su česta pojava i mogu se desiti iz različitih razloga, uključujući teritorijalnost, zaštitu vlasnika, hranu ili čak preveliku uzbuđenost. Iako se može delovati kao da se psi potuku bez razloga, obično postoji uzrok za njihovu agresiju. Posledice ovih sukoba mogu biti ozbiljne, te je važno znati kako pravilno i bezbedno prekinuti tuču ako se nađete u takvoj situaciji.
Jedan od glavnih uzroka sukoba među psima su njihovi instinkti. Teritorijalni sukobi se javljaju kada nepoznati pas uđe na teritoriju koju drugi pas smatra svojom. Psi takođe mogu reagovati agresivno kada osećaju potrebu da zaštite svoje vlasnike, porodicu, hranu ili igračke. Čak i kada se čini da igra postaje borba, to može biti rezultat prekomernog uzbuđenja. Ponekad se može javiti i preusmerena agresija, kada pas ne može da dođe do izvora frustracije (na primer, drugog psa iza ograde) i svoj bes usmeri na najbližeg psa, čak i ako je to njegov prijatelj.
U situacijama kada dođe do sukoba, važno je ostati smiren i izbeći fizičko razdvajanje pasa, jer to može dovesti do povreda. Umesto toga, preporučuje se da se posmatrači udalje i da se situacija reši na bezbedniji način. Idealno bi bilo da u prekidanju učestvuju dve odrasle osobe, svaka zadužena za jednog psa.
Jedna od strategija za prekidanje tuče je korišćenje vode. Ako imate crevo, usmerite jak mlaz vode ka glavama pasa, posebno prema očima i nosu onog agresivnijeg. U slučaju da nemate crevo, možete koristiti kantu s vodom ili bocu s raspršivačem. Neki vlasnici dodaju malo sirćeta u vodu kako bi miris dezorijentisao pse.
Druga metoda je stvaranje iznenadne buke. Jak i neočekivan zvuk, kao što je sirena ili metalni predmet koji udara o tlo, može iznenaditi pse i prekinuti sukob. Međutim, u slučaju jačih borbi, ovo često nije dovoljno.
Možete takođe koristiti predmete kao fizičku barijeru. Na primer, ako imate ćebe, možete ga baciti preko pasa kako biste ih zbunili. Otvorite veliki kišobran između njih ili koristite stolicu ili drugi veći predmet kao prepreku. Ovo može pomoći u smanjenju rizika od povreda.
U slučajevima kada je fizička intervencija neophodna, to treba raditi kao krajnje rešenje. Nikada ne treba stajati između pasa ili ih hvatati za glavu. Umesto toga, stručnjaci preporučuju da svaka osoba priđe jednom psu s leđa, uhvati ga čvrsto za zadnje noge i počne da hoda unazad. Ova metoda može pomoći da pas izgubi oslonac i ne može se okrenuti da ugrize. Važno je to uraditi istovremeno kako bi se sprečilo da jedan pas ponovo napadne drugog.
Nakon što se sukob završi, važno je držati pse razdvojene, čak i ako deluju smireno. Proverite da li su povređeni, jer ujedi mogu izgledati bezazleno, ali mogu biti dublji nego što se čini. Ako primetite bilo kakve znakove povrede, odmah se obratite veterinaru.
Prevention is key. Naučite da prepoznate znake napetosti kod pasa, kao što su ukočeno telo, režanje, fiksiran pogled ili pokazivanje zuba. Ako primetite takvo ponašanje, odmah preusmerite pažnju psa i odvojite ga od potencijalnog protivnika.
Najvažnije je ostati smiren i delovati brzo i sigurno. Nikada ne rizikujte svoje zdravlje da biste prekinuli pseću tuču. Uvek se konsultujte s veterinarom ako sumnjate da je vaš ljubimac povređen ili se ponaša neuobičajeno nakon sukoba. Ključ uspešnog rešenja situacije leži u smirenosti i sigurnosti.
