Granice su postale neophodna komponenta našeg mentalnog zdravlja, posebno u vreme pandemije kada su mnogi od nas shvatili koliko je važno postaviti jasne granice u različitim aspektima života. Kada je sve bilo objedinjeno pod jednim krovom, ljudi su počeli da prepoznaju potrebu za zaštitom svog ličnog prostora i emocija. Stručnjaci za mentalno zdravlje naglašavaju da su granice ključne za održavanje zdravih odnosa, bilo da se radi o partnerima, prijateljima, porodici ili čak o odnosu sa samim sobom.
Granice definišu šta smo spremni da prihvatimo i šta ne želimo da tolerišemo u interakcijama sa drugima. Terapeut Keti Morton ističe da su granice oslonac svakog odnosa i da nas štite od neprijatnih situacija koje mogu narušiti našu autentičnost. U nastavku, razmatramo različite vrste granica i kako ih postaviti i održati.
Prvi znakovi da su granice potrebne često dolaze iz našeg tela. Na primer, ako se osećate neprijatno kada vas neko dodirne bez pitanja ili se iscrpljujete nakon razgovora sa određenom osobom, to su jasni signali da je potrebno postaviti granice. Važno je obratiti pažnju na svoja osećanja pre i posle određenih interakcija, jer su ta emocionalna stanja najbolji vodič.
Postoji nekoliko vrsta granica koje bi svako trebao da poznaje:
- Mentalne i emocionalne granice: Ove granice se odnose na to sa kim delite svoja osećanja i misli. Definišu način na koji dozvoljavate drugima da komuniciraju s vama i koliko emocionalne energije ulažete u odnose.
- Fizičke granice: Uključuju lični prostor i dozvoljeni fizički kontakt. Svako ima pravo da definiše koliko blizu želi da mu se neko približi.
- Granice vremena i energije: Ove granice se nazivaju i "resursne" granice i definišu kako koristite svoje vreme. One pomažu da odredite kada vam je potrebna pauza i šta nećete žrtvovati zbog drugih.
Kada postavljate granice, prvo pojasnite sebi šta vam zaista treba. Pre nego što krenete u razgovor, razmislite o poruci koju želite da prenesete. Izaberite pravi trenutak za razgovor, jer teške teme zahtevaju mirnu atmosferu. Stručnjaci preporučuju da razgovor započnete na pozitivan način, koristeći komplimente ili zahvalnost, kako biste lakše preneli poruku.
Fokusirajte se na svoje ponašanje umesto na pokušaj promene drugih. Na primer, umesto da kažemo "Ti me stalno uzrujavaš", bolje je reći "Ne želim da komentarišemo moje navike u ishrani". Važno je zadržati smiren ton i jasno komunicirati svoje granice.
Budite blagi prema sebi tokom ovog procesa, jer se može pojaviti osećaj krivice, naročito ako niste navikli da postavljate granice. Takođe, granice se često moraju ponavljati, a ponekad ćete se suočiti s povratkom starim navikama. Ključno je da prepoznate ove trenutke i nastavite s vežbanjem postavljanja granica.
Razgovor o granicama može uključivati i kompromise, posebno ako delite prostor sa partnerom, porodicom ili cimerima. Uvek je važno razgovarati o potrebama i uskladiti se kako bi svima bilo prijatno.
Na kraju, zapamtite da se granice prilagođavaju kako se menjaju vaši životni uslovi. Kako se vaši odnosi, posao ili životne faze menjaju, tako se i vaše granice mogu prilagođavati. Dopuštanje sebi da ih menjate kada je to potrebno je ključ za očuvanje vašeg mentalnog zdravlja. Granice nisu zidovi, već vrata koja otvaramo i zatvaramo prema svojim potrebama. Učenje postavljanja i održavanja granica može značajno poboljšati kvalitet vašeg života i odnosa sa drugima.
