Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji su sproveli eksperiment pod nazivom „Mic-E-Mouse“, koji otkriva potencijalnu ranjivost svakodnevnih uređaja, poput optičkog miša. Ova studija pokazuje kako običan računar može da „sluša“ razgovore u prostoriji. Naime, modifikovani miš može da registruje vibracije radne površine izazvane ljudskim glasom i da ih pretvori u prepoznatljive reči.
U toku eksperimenta, istraživači su povezali optički miš na računar i pratili signale koje šalje njegov senzor. Korišćen je senzor visoke frekvencije, sposoban da detektuje i najmanje promene na površini ispod uređaja. Tokom testiranja, dok je miš mirovao, u prostoriji su se puštali različiti glasovni signali, kao što su brojevi i jednostavne fraze. Rezultati su bili zapanjujući; senzor je uspeo da zabeleži vibracije stola koje je izazvao ljudski glas, a veštačka inteligencija je te vibracije pretvorila u zvučne obrasce koji su jasno otkrivali izgovorene reči.
Iako je kvalitet snimka bio daleko od savršenog, istraživači su uspeli da prepoznaju određene reči i fraze, što dokazuje da je koncept funkcionalan. Iako su testovi sprovedeni u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, ovaj eksperiment otvara vrata za potencijalne pretnje u oblasti sajber bezbednosti. Ako običan miš može da detektuje govor, mogućnosti za digitalno špijuniranje su značajno povećane.
Istraživači upozoravaju da su testovi sprovedeni u idealnim uslovima; površina stola je bila pažljivo odabrana, a miš je mirovao tokom eksperimenta. To sugeriše da bi za praktičnu primenu ovakvog prisluškivanja bilo potrebno mnogo više tehničkog znanja i opreme. Ipak, sama mogućnost da se ovako nešto realizuje izaziva zabrinutost među stručnjacima.
Napredni optički miševi su danas široko dostupni, i to ne samo u profesionalnim krugovima, već i među običnim korisnicima. To znači da potencijalna pretnja više nije ograničena samo na visoko specijalizovanu opremu. Ako bi haker uspeo da kompromituje računar i preuzme kontrolu nad mišem, teoretski bi mogao da koristi njegov senzor za diskretno prikupljanje zvučnih informacija iz prostorije. Iako trenutno nema dokaza da se ovakva praksa već primenjuje, stručnjaci upozoravaju da je samo pitanje vremena kada će neko pokušati da iskoristi ovu tehnologiju izvan naučnih okvira.
U svetu gde je sigurnost podataka postala sve važnija, ovakvi istraživački rezultati podstiču diskusiju o tome kako se naši svakodnevni uređaji mogu koristiti na nepredviđene načine. Problematika privatnosti i bezbednosti se sve više ističe, a korisnici bi trebalo da budu svesni potencijalnih rizika koje donosi upotreba tehnologije.
Ovaj eksperiment takođe postavlja pitanje etičnosti u korišćenju takvih tehnologija. Da li bi se ovakvi uređaji mogli koristiti u svrhe nadzora ili prisluškivanja bez znanja korisnika? Kako bi se mogla regulisati upotreba ovakvih tehnologija? Sve su ovo važna pitanja koja bi trebalo razmotriti u svetlu novih otkrića.
U zaključku, eksperiment „Mic-E-Mouse“ otkriva ne samo tehničke mogućnosti modernih uređaja, već i ozbiljne izazove sa kojima se suočavamo u oblasti sajber bezbednosti. Iako su rezultati eksperimenta zapanjujući, takođe nas podsećaju na to koliko je važno biti oprezan i svestan tehnologije koju koristimo svakodnevno. U svetu gde se granice između privatnosti i tehnologije sve više brišu, od vitalnog je značaja da se razvijaju politike i pravila koja će štititi korisnike od potencijalnih pretnji.
