Petak, 12. jul 2019. godine, trebao je biti novi početak za Desanku Mošić (60) iz Pančeva. Očekivala je novi život u Nemačkoj, ali umesto toga, završila je u pančevačkoj bolnici nakon što je bivši suprug Petar Mošić izbo nožem na autobuskoj stanici. Zločinu je prisustvovao njen unuk, a Petar je kasnije osuđen na 30 godina zatvora.
Desanka je tog jutra bila puna samopouzdanja i radosti. Njen sin Dejan, koji je u tom trenutku bio u Beču, prisetio se da su stalno bili u kontaktu. Ona je slala poruke punu optimizma, govoreći mu koliko se dobro oseća i koliko se raduje novom životu bez straha. Naizgled je sve izgledalo kao da se drama završava srećno, ali sudbina je imala druge planove.
U trenutku kada je Dejan čekao odgovor na vizu, Desanka je bila napadnuta. Petar joj se prikrao s leđa na prepunoj autobuskoj stanici i napao je nožem. Očevidci su intervenisali i zadržali napadača dok nije stigla policija. Desanka je prevezena u bolnicu, ali je preminula tokom operacije.
Dejan je u Beču, dok je čekao odgovor za vizu, primio najgoru vest – njegov otac je ubio njegovu majku. Osećao je nevericu i krivicu jer je poslao svog sina da isprati babu na stanicu. Njegova majka je preminula, a on je bio odbijen za vizu, što je dodatno pogoršalo njegov emocionalni bol.
Desanka je godinama trpela zlostavljanje i maltretiranje. Njena borba za opstanak je započela u Sigurnoj kući, gde je pronašla utočište od nasilja. Dejan je ispričao kako je njegova majka bila fizički i psihički zlostavljana tokom celog njihovog odrastanja. Često je prijavljivala nasilje, ali je pod pritiskom povlačila prijave, suočena s pretnjama.
Mnogi su svedoci sumnjali da je Petar imao moć i zaštitu zbog svog novca i poznanstava, što je dodatno komplikovalo situaciju. Desanka je na kraju napustila Sigurnu kuću sa željom da započne novi život, ali je tragično završila.
Desanka je u Sigurnoj kući bila od 21. juna 2019. godine, gde su joj pružene sve potrebne usluge, uključujući pomoć u realizaciji zdravstvene knjižice. Tamo su je prihvatile druge žene koje su prolazile kroz slične situacije. Tokom boravka u Sigurnoj kući, Desanka se i razvela od Petra, a njemu je bila izrečena mera zabrane prilaska.
Nažalost, Desanka je na lični zahtev napustila Sigurnu kuću u petak kada je krenula na put u Nemačku. Njena priča je takođe podsećanje na to koliko je teško za žrtve nasilja da se oslobode svojih mučitelja, čak i kada pronađu hrabrost da prijave zlostavljanje.
Ova tragedija nije samo priča o jednom zločinu, već i o sistemu koji je zakazao u zaštiti žrtava. Dejan je podelio kako je verovao da je nemoguće stati na put nasilju, jer je bio svestan da prijave često ne dovode do pravde. Njegova majka je nažalost postala još jedna žrtva nasilja, a njen sin je ostao sa neizmernom tugom i osećajem bespomoćnosti.
U društvu gde se često previđaju problemi nasilja u porodici, priča Desanke Mošić je poziv na akciju. Potrebno je raditi na jačanju zakona i sistema koji će omogućiti ženama da se osećaju sigurno i zaštićeno. Samo tako će se smanjiti broj tragičnih slučajeva poput ovog i osigurati da se glas žrtava čuje i da se njihova prava štite.
