Biti ljubazan i saosećajan je divno, ali ako stalno stavljaš tuđe potrebe ispred svojih, lako možeš završiti iscrpljen, nezadovoljan i potpuno zanemaren. Ugađanje drugima po svaku cenu vodi ka stresu, anksioznosti i gubitku samopoštovanja. Ako ti ovo zvuči poznato, vreme je da naučiš kako da kažeš „ne“, postaviš granice i staviš sebe na prvo mesto – bez griže savesti.
Prvi korak je naučiti da postavljaš granice. Ako stalno odgovaraš na tuđe poruke, preuzimaš tuđe obaveze ili uvek pristaješ na više nego što možeš, vreme je da se zaustaviš. Jasno definiši dokle ide tvoja dostupnost i nemoj da se bojiš da to saopštiš. Tvoje vreme i energija su dragoceni.
Drugi korak je reći „ne“ – kratko i jasno. „Ne“ je potpuna rečenica. Nema potrebe za izvinjavanjem ili predugim objašnjenjima. Dovoljno je reći: „Hvala, ali trenutno ne mogu“, „Zvuči lepo, ali nemam prostora u rasporedu“, ili „To sada nije nešto što mogu da prihvatim.“ Kratko, direktno i bez griže savesti.
Osnaži se ličnom mantrom. Ponavljaj sebi rečenice koje te podsećaju na tvoju vrednost. Na primer: „Moje granice su važne“, „Ne dugujem nikome objašnjenje“, ili „Radim ono što je najbolje za mene.“ To može biti tvoj štit kada kreneš da popuštaš iz navike.
Napiši zašto je važno da kažeš „ne“. Napraviti spisak razloga zašto ti je važno da se više zauzmeš za sebe može ti pomoći kad dođe trenutak odluke. Na primer, možeš zabeležiti: „Zaslužujem da se odmorim“, „Nije moj posao da sve rešavam“, ili „I ja sam važna osoba u sopstvenom životu.“
Odvoji vreme samo za sebe. Pitaj se: „Da li ovo zaista želim ili pristajem jer se tako očekuje?“ Slušaj svoje emocije – ako osećaš nelagodnost, možda ti telo poručuje da ti je dosta. Radi stvari sama – otiđi u šetnju, na kafu, u bioskop. Ne moraš uvek imati društvo da bi uživala. Počni da ceniš i svoje planove kao što ceniš tuđe. Tvoja svakodnevica zaslužuje pažnju.
Vežbaj samoprihvatanje. Nisi dužna da budeš savršena. Kad pogrešiš, ponašaj se prema sebi onako kako bi prema prijatelju – s nežnošću i razumevanjem. Budi podrška samoj sebi, a ne najstroži sudija.
Ako primećuješ da stalno ugađaš drugima jer se bojiš odbacivanja, možda vredi da porazgovaraš sa psihoterapeutom. Profesionalna podrška može ti pomoći da osnažiš granice i razviješ zdraviji odnos prema sebi.
Beleži male uspehe. Svaki put kad uspeš da kažeš „ne“, kad uradiš nešto samo za sebe, kad ne popustiš pod pritiskom – zapiši. Male pobede postaju snažni dokazi tvoje unutrašnje snage.
Počni sitno, ali počni. Ne moraš preko noći sve promeniti. Dovoljno je da sledeći put ne odgovoriš odmah na poruku, ili da odbiješ mali zahtev koji ti ne prija. Svaki korak gradi tvoju sigurnost.
Zapamti, prestati da ugađaš svima ne znači da postaješ sebična osoba. To znači da biraš sebe – svesno, dosledno i bez krivice. I upravo tu počinje tvoj ispunjeniji, smireniji i slobodniji život.
Na kraju, važno je razumeti da postavljanje granica i briga o sebi nije samo zdravo, već je i neophodno za održavanje duševnog zdravlja. Samo kada se posvetimo sebi, možemo istinski biti prisutni i podržati druge. Uči da se staviš na prvo mesto i posmatraj kako se tvoj život menja nabolje.
