Moždani udar predstavlja jedan od najznačajnijih uzroka smrti i invaliditeta širom sveta, a statistika pokazuje da se šlog dogodi svake nekoliko desetina sekundi. Mnogi ljudi nisu svesni da pravi moždani udar retko nastaje „niotkuda“. Pre nego što dođe do pravog šloga, često se javlja upozoravajući moždani udar, poznat kao tranzitorni ishemijski atak (TIA). Ovaj fenomen traje samo nekoliko minuta, ali nosi ozbiljan rizik po život.
Stručnjaci objašnjavaju da su simptomi TIA-e često identični onima kod pravog šloga. To uključuje naglu slabost ruke, utrnulost lica, kao i probleme sa vidom ili govorom. Ignorisanje ovih simptoma može značajno povećati rizik od pravog moždanog udara u narednih 48 sati ili čak 90 dana.
Kako bi se lakše prepoznali simptomi upozoravajućeg moždanog udara, lekari širom sveta koriste akronim BE FAST. Ovaj akronim se sastoji od nekoliko ključnih reči:
- B – Balance (ravnoteža): Iznenadni gubitak ravnoteže ili nestabilnost.
- E – Eyes (vid): Zamagljen vid, duple slike ili nagli gubitak vida na jednom ili oba oka.
- F – Face (lice): Asimetrija lica, spušten ugao usana, neujednačen osmeh.
- A – Arm (ruka): Slabost ili utrnulost jedne ruke, nemogućnost da je podignemo.
- S – Speech (govor): Otežan ili nerazgovetan govor, nemogućnost izgovaranja jednostavnih rečenica.
- T – Time (vreme): Hitno pozovite medicinsku pomoć jer svaki minut može biti presudan.
Važno je napomenuti da se simptomi mogu manifestovati i samo na jedan način, pa svaka, pa i najmanja neurološka promena, zahteva trenutnu reakciju.
Simptomi tranzitornog ishemijskog ataka obično traju od 30 do 60 minuta, te se često pogrešno pripisuju umoru ili stresu. Međutim, iako se simptomi povuku sami od sebe, rizik od pravog moždanog udara u narednih 48 sati ostaje značajan. Svaka nagla neurološka smetnja, kao što su utrnulost ruke, zamagljen vid ili nagla glavobolja, treba se tretirati kao hitno stanje. Pravovremena intervencija može spasiti život i sprečiti trajne posledice.
Osobe koje su u najvećem riziku za upozoravajući i pravi moždani udar su one koje imaju povišen krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, srčane aritmije, pušačke navike ili vode sedentarni način života. Dobra vest je da mnogi od ovih faktora zavise od nas. Redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, pravilna ishrana, kontrola telesne težine i pridržavanje terapije za hronične bolesti mogu značajno smanjiti rizik od moždanog udara.
Znanje i pravovremena reakcija su ključni. Svaka promena u ravnoteži, vidu, govoru ili snazi tela može biti signal da telo šalje upozorenje pre nego što se desi pravi moždani udar. Prepoznavanje ovih simptoma i brzo delovanje može značiti razliku između života i smrti, kao i sprečavanje trajnih posledica.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je biti svestan potencijalnih znaki upozorenja i ne ignorisati ih. Pravo razumevanje simptoma i proaktivno delovanje može znatno povećati šanse za preživljavanje i oporavak. Uvek je bolje reagovati na vreme, nego kasnije zažaliti.
