Poslednjih nedelju dana ponovo je aktuelizovana tema mobinga na radu, nakon što su zaposleni u jednoj srpskoj kompaniji za proizvodnju garderobe javno optužili poslodavce za zlostavljanje. Kompanija je te optužbe negirala, što je pokrenulo polemiku na društvenim mrežama i medijima. Ivica Lazović, zamenik direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, ističe da Srbija ima odlične pravne mehanizme za zaštitu od mobinga i poziva zaposlene da ih koriste.
Lazović naglašava da postoje dva osnovna načina zaštite od mobinga: prvi je regulisan Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji čini Srbiju jedinom zemljom u regionu sa specijalnim zakonom na ovu temu. Drugi način je putem Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji primenjuje Agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Prema Lazovićevim rečima, prvi propis uključuje interno posredovanje kod poslodavca, dok drugi omogućava mirno rešavanje spora pred arbitrom Agencije.
Postupak se pokreće podnošenjem predloga Agenciji u vezi sa zlostavljanjem na radu. Ako druga strana pristane, Agencija se angažuje da pomiri strane u sporu. Lazović ukazuje na to da Agencija ne istražuje motive za sukob, već se fokusira na postizanje obostrano prihvatljivog rešenja koje će harmonizovati radne odnose i omogućiti nesmetano obavljanje delatnosti poslodavca.
Agencija ne može samoinicijativno pokrenuti postupak; strane moraju same podneti predlog za pokretanje postupka. Postupak mirnog rešavanja zasniva se na saglasnosti strana, a Lazović naglašava da je ovaj postupak besplatan. On poziva sve koji smatraju da su žrtve zlostavljanja ili diskriminacije na radu da se obrate Agenciji radi rešavanja svojih problema.
Lazović takođe ističe da je zlostavljanje na radu globalni problem, koji je prepoznala Međunarodna organizacija rada (MOR) kroz svoju Konvenciju 190, koja se odnosi na zlostavljanje i nasilje na radu. U cilju prevencije i rešavanja radnih sporova, 2017. godine je potpisan regionalni Memorandum o razumevanju i saradnji sa agencijama iz Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije, Bugarske, Albanije i Rumunije.
Prema Lazovićevim rečima, najčešće se Agenciji obraćaju zaposleni u javnom sektoru, poput prosvete i zdravstva, gde se problemi zlostavljanja lakše rešavaju mirnim putem. U privatnom sektoru, zaposleni se češće odlučuju za promenu poslodavca, što otežava proces rešavanja sporova. Lazović ističe da je Agencija rešila mnoge sporove, uključujući jedan slučaj iz Doma zdravlja, gde se radilo o navodnom zlostavljanju.
Agencija je zajedno sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja uvela „SOS Mobing“ telefonsku liniju pre pet godina, koja pruža pomoć i informacije o zaštiti od zlostavljanja na radu. Tokom tog perioda, na liniji 080/300-601 zabeleženo je 4.930 poziva, što ukazuje na značaj ovog problema i potrebu za sveobuhvatnom podrškom za žrtve mobinga.
Lazović zaključuje da je važno da zaposleni budu svesni svojih prava i mehanizama zaštite, kako bi se efikasno suočili sa problemima zlostavljanja na radu. On poziva sve pogođene da se ne ustručavaju da potraže pomoć i koriste dostupne resurse za rešavanje svojih problema, što može doprineti stvaranju zdravijeg i sigurnijeg radnog okruženja.
