Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Đorđa, jednog od najvažnijih svetaca u pravoslavlju. Sveti Đorđe, poznat po svojoj hrabrosti i plemenitosti, rođen je krajem trećeg veka u bogatoj hrišćanskoj porodici. Rano je ostao bez oca i sa majkom se preselio u Palestinu. Kao rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, mučenički je stradao tokom progona hrišćana, a najčešće je prikazan kako kopljem probada aždaju, simbolizujući pobedu dobra nad zlom.
U Srbiji, Đurđevdan se slavi dva puta godišnje: 6. maja i 16. novembra. Ova tradicija duboko je ukorenjena u srpskom narodu, te je često jedan od najčešćih datuma za proslavu krsne slave. Na ovaj dan domaćini okupljaju porodicu i prijatelje, priređuju obrok i obeležavaju zaštitnika svog doma.
Na Đurđevdan, običaj je da se upućuju čestitke onima koji slave ovu slavu. U nastavku su predstavljene najlepše čestitke koje možete uputiti svojim prijateljima, kolegama ili rodbini koji proslavljaju Đurđevdan:
Prva čestitka, koja se često koristi, naglašava prosperitet i zdravlje domaćina: „Sretna ti slava domaćine! Da ti vinogradi budu puni grožđa, a podrumi puni vina, da ti se njivom pšenica zlati, da ti se ambari napune kukuruzom, da ti se u kući dečiji smeh i pesma ore, da ti ukućani budu uvek siti, da tvojim domom vlada zdravlje, sloga i ljubav.“
Druga čestitka obraća se domaćici, izražavajući želju za zdravljem i blagostanjem: „Domaćice vredna, prava, srećna tebi krsna slava, prekrsti se i pomoli nek prestane sve što boli, nek te prava vera snaži i neka ti dušu blaži.“
Treća čestitka podseća na važnost čuvanja tradicije i poštovanja krsnog sveca: „Domaćine svoga krsnog Sveca poštuj, on se uvek voli, Sveti Đorđe tebe čuva za tebe se moli, proslavljajući njega slaviš samog Boga.“
Četvrta čestitka naglašava običaje koji su deo pravoslavne tradicije: „Slavska sveća neka podrhtava, zdravi bili srećna krsna slava, i nek tamjan miris širi, svaki nemir neka smiri.“
Peta čestitka izražava želju za srećom i blagostanjem tokom cele godine: „Ko je proslavlja ove godine, proslavljao je i do godine, punu i čestitu, sretnu i bogatu, mnogo leta, a sve za njegova života, on i njegova deca.“
Šesta čestitka ističe značaj Svetog Đorđa i njegovu ulogu kao zaštitnika: „Sveti Đorđe zauzima posebno mesto. Zato ga Srbi slave često. On je život dao za veru i Hrista, zato je njegova vera čista.“
Sedma čestitka osigurava blagoslove za dom: „Srećna Slava! Neka vam sveti Đorđe prelije bačve sa vinom, domove sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom.“
Osma čestitka donosi sreću i mir: „Dogoreva slavska sveća, nek vas prati svaka sreća. I nek tamjan zamiriše, sve nevolje nek izbriše.“
Deveta čestitka podseća na važnost proslave krsne slave: „Krsnu slavu uvek slavi, samo domaćim pravi! Sretna slava domaćine, slavili još sto godina u zdravlju i veselju.“
Deseta čestitka poziva na radost i zaboravljanje briga: „Nemoj danas ništa da te brine, sretna slava domaćine, Na stolu je slavski kolač, žito i vino, trpeza je postavljena fino, Đurđevdan se večno slavi, živi bili i da ste zdravi!“
Proslava Đurđevdana je prilika da se okupe porodica i prijatelji, da se obnovi duh zajedništva i da se izrazi zahvalnost za blagoslove u životu. Sveti Đorđe, kao simbol hrabrosti i pravde, ostaje neizostavni deo srpske tradicije i identiteta, a njegovo obeležavanje na Đurđevdan podseća sve vernike na značaj vere i zajedništva.
