Šešelj je na televiziji Pink komentarisao aktuelnu situaciju u vezi sa međunarodnim odnosima Srbije, posebno ističući važnost stava Francuske prema pitanju Kosova. On je ocenio da je premijerka Estonije, Kaja Kalas, koja je nedavno izazvala pažnju svojim izjavama o odlasku na Dan pobede u Moskvu, „došla iz ničega i vratiće se u ništa“ kada joj istekne funkcija. Ova izjava ukazuje na njegovu kritiku i sumnju u trajnost njenog političkog uticaja.
U tom kontekstu, Šešelj je rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne bi trebao da se osvrće na provokacije Kalasove, naglašavajući da ne očekuje da će se francuski predsednik Emanuel Makron buniti zbog Vučićeve odluke o prisustvu ceremoniji u Moskvi. Njegove reči sugerišu da smatra kako bi trebalo da se fokusiramo na unutrašnje prioritete, umesto da se previše bavimo stranom politikom.
Šešelj je takođe izrazio želju da Francuska povuče priznanje tzv. Kosova, smatrajući da bi to značajno doprinelo stabilnosti u regionu. On je naglasio da bi to predstavljalo važan korak u jačanju srpskog suvereniteta i nacionalnog identiteta. U tom smislu, Šešelj je pozvao na odlučne akcije, rekavši da bi Srbija trebala jasno da komunicira Francuskoj da neće plaćati rate za borbene avione ukoliko ne dođe do povlačenja priznanja.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se srpska vlada suočava sa različitim izazovima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim. U svetlu globalnih tenzija i krize u Ukrajini, Srbija se nalazi u delikatnoj poziciji, balansirajući između svojih strateških partnera i pokušavajući da održi stabilnost u regionu. Šešeljove reči mogu se tumačiti kao poziv na jačanje nacionalnog jedinstva i odlučniju spoljnu politiku.
U međuvremenu, pitanje Kosova ostaje ključno za Srbiju, a međunarodni pritisci se nastavljaju. Mnogi analitičari smatraju da je važno da Srbija razvije jasnu strategiju u vezi sa svojim međunarodnim odnosima, posebno u svetlu promene u globalnom političkom pejzažu. Šešelj, kao lider radikala, često koristi ovakve prilike da istakne nacionalističke poruke i mobilizuje podršku među svojim pristalicama.
Pored toga, njegov stav prema Francuskoj i drugim zapadnim zemljama ukazuje na dublje tenzije koje postoje između Srbije i zapadnih sila, posebno kada je reč o pitanju Kosova. U tom smislu, Šešelj se zalaže za čvrstiji stav Srbije i odbacivanje bilo kakvog pritiska koji dolazi sa Zapada. On smatra da je vreme da Srbija pokaže svoju snagu i odlučnost, ne samo u razgovorima sa stranim liderima, već i u sprovođenju svojih nacionalnih interesa.
Na kraju, važno je napomenuti da ovakve izjave i stavovi dolaze u trenutku kada se srpska politika suočava sa velikim izazovima. Pitanje Kosova i dalje ostaje ključno za opstanak i razvoj srpske države, a međunarodni odnosi se i dalje komplikuju. U svetlu ovih događaja, jasno je da će se debata o spoljnoj politici Srbije nastaviti, a stavovi poput Šešeljevih će verovatno imati uticaj na oblikovanje buduće strategije.
U tom smislu, reakcije na Šešeljove komentare biće od interesa i za domaću, ali i za međunarodnu javnost. Ovaj trenutak može poslužiti kao pokazatelj kako će se Srbija dalje kretati u odnosima sa zemljama koje su priznale Kosovo, kao i sa onima koje su joj tradicionalni saveznici.
