Malo koji Medjunarodni sajam knjiga u Beogradu u poslednjih pet decenija je prošao bez mog prisustva. Posetio sam mnoge sajmove, poput onih u Banjaluci, Novom Sadu, Nišu, Prištini, Sarajevu, Zagrebu, pa čak i na međunarodnom nivou, kao što su sajmovi u Frankfurtu i Solunu. Ipak, najviše knjiga na jednom mestu video sam kada sam bio učenik sedmog razreda osnovne škole u Tesliću.
Tada je Narodna biblioteka, koja je nosila ime Ede Blažeka, organizovala izložbu. Sarajevska „Svjetlost“ je prikazala svoja najnovija izdanja, a ja sam sa sitnišem u džepu, koji sam skupljao da bih otišao na film, obilazio knjige. Posebno su me privukle tanke knjižice edicije „Horizonti“, koje su sadržale poeziju. Autori poput Duška Trifunovića, Huseina Tahmiščića i Izeta Sarajlića ostavili su snažan utisak na mene. Na kraju sam odlučio da kupim četiri knjige umesto bioskopske ulaznice, što se pokazalo kao najbolja odluka.
Moja prva noć sa savremenom poezijom počela je upravo s Duškom Trifunovićem. Njegove stihove sam čitao s oduševljenjem, a posebno me je očarala pesma o vragolastoj Fani. Već tada sam verovao da bih i ja mogao pisati slične stihove i otvorio sam vrata beskrajnog okeana poezije, ubeđen da će moja plovidba trajati zauvek.
Ova priča ilustruje koliko je važno ne samo koliko knjiga imamo, već koliko one ulaze u naša srca. Nema malih ili velikih sajmova knjiga, već samo sajmova knjige. Drago mi je što Matična biblioteka u Istočnom Sarajevu i Opština Istočno Novo Sarajevo istrajavaju u svojoj misiji promocije knjige.
Danas, izdavaštvo se suočava sa brojnim izazovima. Budžetska sredstva za objavljivanje novih knjiga su skromna i često nedovoljna za solidnu promociju. Troškovi štampe, uređivanja, grafičke opreme i knjižarskih provizija dodatno otežavaju situaciju. Često se zaboravlja na honorare za autore, recenzente i druge radnike u industriji knjiga. Poštari takođe otežavaju život, naplaćujući visoke takse za slanje knjiga unutar zemlje, što može biti frustrirajuće.
Ipak, verujem da će knjiga uvek biti pobednik. Naši izdavači su uporni, što pokazuje i Sajam knjiga u Istočnom Novom Sarajevu. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva u Istočnom Novom Sarajevu igra ključnu ulogu u jačanju naše beletristike, pružajući nadu u neuništivost knjige. Na Katedri srbistike Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, nove generacije analitičara i teoretičara književnosti stasaju, čime se dodatno osnažuje kulturni identitet.
Organizator ovog sajma, Matična biblioteka Istočno Sarajevo, postiže značajne rezultate u popularizaciji knjige. Sve više novih pesnika i proznih pisaca dolazi na scenu, a književne nagrade koje se dodeljuju u Republici Srpskoj i iz Srbije daju im podstrek da nastave sa radom. Naš narod voli priče, i one su neizostavni deo naše kulture. Bez knjiga, priče ne bi postojale, a bez priča ni knjige.
U vremenu kada se suočavamo sa mnogim izazovima, važno je ne zaboraviti na snagu knjige. Ona je naš oslonac, naš vodič kroz svet reči i misli. Na kraju, priče će spasiti knjigu, jer knjige nose priče koje oblikuju naš identitet i kulturu. Uveravam vas, knjiga će preživeti i ovo vreme, kao što je i preživela kroz vekove.
