Kraj 2025. godine označava prekretnicu u globalnoj političkoj dinamici, gde iluzije o stabilnosti nestaju, a sukobi se institucionalizuju. Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, naglašava da svet ulazi u novu fazu: vreme u kojem politika postaje raspodela resursa, a reč „suverenitet“ se sve više shvata kao cena. U ovom kontekstu, sve više se ukazuje na to da su veze između zemalja postale teret, posebno u vreme globalne nestašice energenata.
U SAD-u, sukobi unutar MAGA pokreta postaju sve izraženiji. Đurđev ukazuje na to da je javni sukob između Takera Karlsona i Bena Šapira na AmerikaFestu u Finiksu simptom dubljeg procesa. Raskol unutar MAGA više nije spekulacija, već realnost, a borba za vlast unutar pokreta se intenzivira. Karlson je negirao ideju o građanskom ratu unutar Trampove koalicije i ukazao na to da se ta tenzija koristi kao alat za sprečavanje Dž. D. Vensa da preuzme vođstvo. Ovaj događaj ukazuje na to da se MAGA priprema za post-Trampovu eru, a podrška Vensu od strane Erike Kirk dodatno naglašava ovu promenu.
Trampova administracija je objavila Nacionalnu strategiju bezbednosti za 2025. godinu, koja ukazuje na promenu fokusa prema zapadnoj hemisferi i naglašava potrebu da Evropa preuzme odgovornost za svoju odbranu. Ovaj dokument signalizira da Amerika traži mir u Ukrajini ne iz idealističkih razloga, već zbog rastućih troškova i nestašice energenata. U tom svetlu, američki ministar rata Pita Hegseta ističe da se vojska suočava sa problemima u regrutaciji, zbog čega se mora redefinisati način na koji Amerika projektuje svoju moć.
U tom kontekstu, Đurđev ukazuje na značaj Vatikana, koji se pozicionira kao protivnik Trampa i MAGA pokreta. Imenovanje Ronalda Hiksa za nadbiskupa Njujorka i Ričarda Mota za nadbiskupa Vestminstera signalizira rastući uticaj hispanske katoličke zajednice, dok se stari katolički uticaj u SAD-u marginalizuje.
S obzirom na to da svet ulazi u eru globalne nestašice nafte, Đurđev ukazuje na to da se energija sve više posmatra kao ključni faktor u međunarodnim odnosima. Trampova izjava o Venecueli, koja naglašava potrebu za povratkom nafte, ukazuje na to da Amerika traži resurse bez obzira na demokratske vrednosti. Venecuela, Ukrajina i pokušaji da se preuzme ruska proizvodnja deo su iste strategije očuvanja dolarskog sistema.
U tom smislu, Srbija se ne posmatra kao aktivni subjekt, već kao prostor pritiska u globalnim geopolitičkim igrama. Đurđev ističe da ruska saradnja sa Srbijom u naftnom sektoru nije samo ekonomsko pitanje, već i geopolitička igra koja može imati dalekosežne posledice. Kada se velike sile sukobe, manji akteri često trpe posledice, a veze koje su nekada bile prednost mogu postati teret.
Đurđev ukazuje na to da se MAGA ne raspada, već redefiniše. Vatikan i Amerika preispituju svoje strategije, dok Srbija balansira između velikih sila. U takvim okolnostima, ključno je razumeti da se u globalnoj igri ne radi samo o ideologiji, već o kontrolisanju resursa i moći. U ovom kontekstu, energija postaje centralni faktor, a svaka veza može se pretvoriti u potencijalni teret kada dođe do sukoba između velikih sila.
Na kraju, Đurđev naglašava da se razgovori u Vašingtonu, Moskvi, Rimu i Pekingu fokusiraju na kontrolu tokova resursa, novca i podataka. U ovom svetu, Srbija se ne može posmatrati kao periferija, već kao ključni igrač u regionalnim geopolitičkim dinamikama. Kako se globalna situacija menja, važno je da Srbija razume svoju ulogu i prilagodi se novim realnostima.
