U Londonu je održan samit Berlinskog procesa, na kojem su se okupili predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, a domaćin je bio premijer Ujedinjenog kraljevstva, Kir Starmer. Tema samita bila je fokusirana na bezbednost, migracije i ekonomiju, a naš premijer Đuro Macut je istakao da su britanski zvaničnici pohvalili angažman Srbije i Mađarske u upravljanju migracijama u regionu.
Umesto da se razgovara o proširenju Evropske unije, na samitu se najviše diskutovalo o migracijama, koje direktno utiču na bezbednost kontinenta. Ova tema je bila posebno aktuelna u Londonu, s obzirom na nedavne izazove povezane sa migracijama.
Struktura stanovništva u Londonu je trenutno izjednačena, ali se očekuje da će se to promeniti, posebno zbog nataliteta muslimanskog stanovništva u Evropi. Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije upozorava na ovaj problem, ističući da bi radikalna promena strukture stanovništva mogla dovesti do promene kulture i civilizacije unutar EU.
Kako bi se sprečila necontrolisana migracija, potrebna je kontrola. Jedan od načina da se to postigne je ograničavanje tranzita migranata preko Zapadnog Balkana, kao i suzbijanje delovanja kriminalnih grupa koje se bave švercom. U tom kontekstu, Velika Britanija je uvela sankcije protiv balkanskih kriminalnih grupa koje su uključene u prodaju lažnih pasoša i finansiranje ilegalnih migracija.
S obzirom na to da su zemlje poput Srbije i Mađarske tranzitne rute za migrante, britanski i evropski zvaničnici žele da ograniče ovaj tranzit. Pored toga, razmatra se mogućnost vraćanja izbeglica u zemlje Zapadnog Balkana, gde bi bile smeštene u logore dok čekaju ekstradiciju.
Međutim, Albanija i Crna Gora su odbile predlog o vraćanju izbeglica, dok Prištinska vlada gleda blagonaklono na ovu ideju. Srpska strana je najavila da će se izjasniti kada dobije kompletnu ponudu. Dok su migranti u centru pažnje, proširenje EU se stidljivo pominje. Nakon samita, Kaja Kalas, evropska predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, naglasila je da je proširenje geostrateška investicija u bezbednost cele Evrope.
Iako se govori da bi EU do kraja decenije mogla primiti nove članice, konkretne najave o pridruživanju još uvek nema. Crna Gora se pominje kao prva zemlja koja ima najveće ambicije za članstvo, dok se Albanija takođe smatra geostrateški važnom zbog svoje pozicije na Mediteranu.
Berlinski proces, koji je pokrenula tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel 2014. godine, ima za cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i njihovu bolju pripremu za ulazak u EU. Ovaj put, domaćin samita bila je Velika Britanija, koja je napustila EU, što dodatno naglašava kompleksnost trenutne situacije u Evropi.
Iako su migracije i bezbednost glavne teme, pitanje proširenja EU ostaje važno za budućnost regiona. Očekuje se da će se o ovim pitanjima nastaviti razgovori u narednim mesecima, uz nadu da će se pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane i omogućiti stabilnost i prosperitet u regionu. U međuvremenu, Srbija i Mađarska nastavljaju sa svojim naporima da se pozicioniraju kao ključni igrači u rešavanju izazova vezanih za migracije, što će verovatno uticati na njihove aspiracije prema članstvu u EU.
