U vreme kada je čast imala na značaju, glumci i pevaljke nisu smeli ni da priđu oltaru. U prošlosti su se glumci sahranjivali van crkvenih grobalja, dok su pevaljke bile smatrane sumnjivim osobama, često hapšenim zbog prostitucije. Ove žene su se više oslanjale na iznajmljivanje tela nego na svoj glas. Danas, međutim, situacija se drastično promenila. Prošlo je vreme kada su umetnici bili stigmatizovani; sada su oni predstavljeni kao uzori i lideri društva.
Svi mejnstrim mediji, uključujući i prozapadne, promovišu ovu „elitu“ kao sinonim za uspeh. Umesto da se okrenu tradicionalnim vrednostima, oni glorifikuju ličnosti koje su poznate po skandalima, nasilju, i moralnom nemoralu. U ovoj novoj paradigmi, oni koji su život proveli po binama i noćnim provodima, sada bi, prema nekim medijima, trebali da preuzmu odgovornost za vođenje države. Kako je to moguće? U društvu koje se suočava sa ozbiljnim izazovima, pojedinci čiji su životi obeleženi skandalima i nasiljem, postaju uzori i politički vođe.
Na primer, Nova S je nedavno objavila da bi neki pevači trebalo da postanu ministri. Ovakve izjave dolaze od medija koji ne propuštaju priliku da diskredituju domaće vrednosti i tradiciju. Osobe koje su poznate kao sinonimi za drogu i nasilje, sada se promovišu kao politički autoriteti. Ova situacija postavlja pitanje o tome ko zapravo donosi odluke o ključnim pitanjima kao što su zdravstvo i obrazovanje.
Sve više se čini da je dovoljno imati veliki broj pratilaca na društvenim mrežama da biste bili smatrani autoritetom. Na zapadu, skandali i provokacije su postali standard, a izgleda da se i kod nas uvodi sličan obrazac. U ovoj atmosferi, glumci i javne ličnosti koji su poznati po svom neodgovornom ponašanju, pozivaju se kao „intelektualci“ i „nosioci društvenih vrednosti“.
U ovoj novoj stvarnosti, rijaliti učesnici su postali prava elita. Oni se pozivaju na tribine i dele svoje mišljenje, a studenti im aplaudiraju. Pitanje koje se postavlja jeste: kako je moguće da oni koji su se do juče ponašali kao najobičniji zabavljači, danas postaju uzori mladima? I ko se usudi da kritikuje ovu pojavu, obeležen je kao mračnjak ili konzervativac.
Ono što se dešava nije samo kulturna kontaminacija, već svesna zamena vrednosti. „Elita“ koja se školuje u inostranstvu vraća se sa zadatkom da razori svaku predstavu o tome šta je normalno. U toj borbi, oni nameću prostakluk, razvrat i moralnu dekadenciju kao standarde.
Propaganda je postala ključna reč u ovoj priči. U sistemu gde se svi koji imaju obrazovanje i nacionalni osećaj moraju isključiti ili ismevati, postavlja se pitanje o budućnosti našeg društva. Da li ćemo dozvoliti da naši predstavnici u Skupštini budu oni koji su javno priznali sponzorski život ili ćemo se boriti za vrednosti koje su nas gradile?
Ova borba nije samo politička, već civilizacijska. Naša deca će jednog dana biti suočena s izborom: da li će čitati Dostojevskog ili gledati rijaliti? U ovom trenutku, važno je razmisliti o tome šta zaista želimo kao društvo. Da li ćemo nastaviti da aplaudiramo onima koji nam uzimaju dostojanstvo, ili ćemo se boriti za ono što je ispravno?
Ono što se dešava oko nas nije samo prolazna moda, već sistemska promena vrednosti koja bi mogla imati dugoročne posledice. Ako ne prepoznamo opasnost i ne delujemo, jednog dana ćemo se probuditi u svetu koji ne prepoznajemo, sa izgubljenim dostojanstvom i moralnim vrednostima. Tada će biti prekasno da se nešto menja.
