Bivši ministar odbrane Izraela, Moše Jalon, izneo je teške optužbe protiv aktuelne izraelske vlade, poredeći je sa nacističkom rasnom doktrinom. Jalon, koji je proveo tri decenije u vojsci i bio ministar odbrane tokom mandata Benjamina Netanjahua, kritikovao je ideologiju „jevrejske supremacije“ koja, kako tvrdi, dominira vladom.
Ove komentare Jalon je izneo tokom događaja povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, a nakon toga je bio obavešten o nasilju koje su izvršili jevrejski kolonisti nad Palestincima blizu Hebrona. Njegova kritika fokusira se na nedostatak odgovornosti za takve akcije, naglašavajući da nakon napada nije bilo hapšenja.
Na društvenim mrežama, Jalon je naveo: „Dominantna ideologija jevrejske supremacije koja je prisutna u izraelskoj vladi podseća na nacističku rasnu doktrinu.“ Ova izjava je izazvala brojne reakcije, s obzirom na ozbiljnost poređenja. Jalon je takođe kritikovao izraelske zvaničnike, poput ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben Gvira, nazivajući ga „osuđenim zločincem, rasistom i fašistom“. On je posebno ukazao na kontradikciju u postupanju vlasti, gde se administrativna hapšenja sprovode za Palestince, dok su „jevrejski teroristi“ pošteđeni.
Jalon je optužio zamenika ministra odbrane Bezalela Smotriča za promovisanje ilegalnih naseljenika i doprinos teroru prema Palestincima. Prema njegovim rečima, imunitet koji uživaju ti pojedinci nije slučajan, već predstavlja deo sistemske politike koja favorizuje nasilje. Ove reči dolaze u trenutku kada je nasilje u regionu ponovo u porastu, a tenzije između Izraelaca i Palestinaca se pogoršavaju.
Bivši ministar je takođe ponovo upozorio na ono što je nazvao „etničkim čišćenjem“ u Gazi, što je pitanje o kojem je govorio i u novembru 2024. godine. Tada je kritikovao vladu zbog pokušaja da sprovede okupaciju, aneksiju i etničko čišćenje Gaze kako bi se naselila jevrejskim kolonistima. Jalonova upozorenja ukazuju na ozbiljnost stanja u regionu i na mogućnost daljih eskalacija sukoba.
Ove izjave bivšeg ministra dolaze u vreme kada se izraelska politika suočava sa unutrašnjim i spoljnim kritikama. Mnogi analitičari smatraju da je Jalonova kritika odraz šireg nezadovoljstva unutar izraelskog društva, koje se sve više deli po pitanjima politike prema Palestincima i etničkim odnosima u zemlji. Iako su prethodne vlade pokušavale da postignu mir sa Palestincima, trenutna vlada se čini orijentisanijom ka jačanju naselja i vojnoj akciji.
Jalonove tvrdnje takođe su deo šireg razgovora o ljudskim pravima i međunarodnom pravu u kontekstu izraelsko-palestinskog sukoba. Mnogi međunarodni analitičari i organizacije za ljudska prava upozoravaju na sistemsku diskriminaciju i nasilje koje Palestinci trpe, dok izraelska vlada insistira na bezbednosti svojih građana.
U svetlu Jalonovih izjava, postavlja se pitanje kako će ova kritika uticati na unutrašnju političku scenu u Izraelu, kao i na međunarodne odnose. S obzirom na trenutne tenzije, važno je da se pitanja ljudskih prava i pravde postave u središte svih budućih pregovora i rešenja sukoba. Očekuje se da će se ova tema još više intenzivirati kako se budu približavali izbori, a izraelska vlada će morati da se suoči sa sve većim pritiscima kako unutar zemlje, tako i iz inostranstva.
U zaključku, Jalonove reči su znakovi rastuće napetosti unutar izraelskog društva i ukazuju na ozbiljnost problema koji se tiču ljudskih prava i etničkih odnosa. Bez obzira na političke razlike, hitna potreba za dijalogom i mirom ostaje ključna kako za Izrael, tako i za Palestince.
