TREĆU godinu zaredom prestižna nagrada „Vasko Popa“ otišla je u ruke žene – višestruko nagrađivane pesnikinje Jelene Radovanović, koja živi i radi u Nemačkoj, a stihove stvara na srpskom i engleskom jeziku. Plaketu sa Popinim likom i novčanu nagradu, koju dodeljuju „Senzal kapital“ i Grad Vršac, dobila je na jučerašnjoj svečanosti, tradicionalno upriličenoj na dan rođenja slavnog pesnika u njegovom Vršcu.
Da je Jelenina peta zbirka pesama „Strano telo“ autentična i nadasve drugačija, potvrđuje to što je nagrađena u konkurenciji čak 98 naslova, pristiglih na ovogodišnji konkurs. Žiri je svoj sud dao jednoglasno, omađijan britkim stihovima koji na iskren i pomalo surov način ogoljavaju sve ono što je prethodilo raspadu stare Jugoslavije i ono što se dešavalo nakon toga.
– Gotovo svi Jelenini stihovi rođeni su testiranjem ličnih granica. Ona zna da dostojanstvo ume da stanuje u ličnim slabostima. Poezija joj služi kao medij da izloži, a možda, potencijalno, i da ozdravi, ako ne sebe, onda barem druge. Njena poezija leči – istakao je predsednik žirija Dragan Prole.
Laureatkinja je naglasila da su svi današnji pesnici zapravo naslednici Vaska Popa, koji je imao veliki uticaj na njeno stvaralaštvo.
– U pesmi „Ruža nad čegrom“, Popa se pitao je li je ovo naš svet ili nije, i taj me stih uvek uzruja. Svesni smo da živimo u turbulentnim i neizvesnim vremenima, na prekrasnoj planeti, koja bi mogla da bude biblijski raj, ali je, nažalost, poprište različitih demonskih sila – rekla je Jelena Radovanović, ponovo se oslanjajući na Popine reči da je svaki vid eskapizma uzaludan, te da je upravo poezija poslednje utočište koje nam preostaje.
Jelena Radovanović se, kroz svoje pesničke radove, bavi temama koje su duboko emotivne i lične, ali i univerzalne, što njenu poeziju čini pristupačnom široj publici. Njena sposobnost da poveže lične osećaje sa kolektivnim iskustvima čini je jedinstvenom u savremenoj srpskoj poeziji. Njene pesme često istražuju granice identiteta, egzistencijalne krize i emotivne boli, dok istovremeno pružaju nadu i mogućnost izlečenja.
Poezija kao umetnička forma uvek je bila sredstvo za izražavanje unutrašnjih borbi i pitanja koja muče savremenog čoveka. U Jeleninim stihovima možemo prepoznati osećaj izgubljenosti, ali i potragu za smirenjem i razumevanjem. Njena sposobnost da kroz reči prenese složenost ljudskih emocija omogućava čitaocima da se poistovete sa njenim iskustvima, što je jedan od razloga zašto je njena poezija tako snažna i uticajna.
Jelena je istakla da je kroz svoje stvaralaštvo naučila da se suoči sa sopstvenim demonima, a njena poezija je postala način na koji je uspela da razjasni i razjasni svoja osećanja. Takođe, naglasila je značaj zajednice i podrške među pesnicima, ističući da je umetnost često kolektivni napor.
Nagrada „Vasko Popa“ predstavlja ne samo priznanje za lični umetnički uspeh, već i podsećanje na značaj poezije u društvu koje se suočava sa brojnim izazovima. U svetu koji se brzo menja, poezija ostaje jedan od načina na koji možemo da istražimo sopstvene unutrašnje svetove, ali i da se povežemo sa širim društvenim kontekstom.
Uprkos tome što živi i radi u inostranstvu, Jelena Radovanović ostaje duboko povezana sa svojom domovinom i svojim kulturnim nasleđem. Njena poezija je most između prošlosti i sadašnjosti, između individualnog i kolektivnog iskustva, čime doprinosi bogatstvu srpske književne tradicije.
Na kraju, njena nagrada za zbirku „Strano telo“ nije samo lično postignuće, već i priznanje za snagu i lepotu srpske poezije koja, kroz autentične glasove poput Jeleninog, nastavlja da živi i inspiriše nove generacije pesnika i čitalaca. U svetu koji sve više teži fragmentaciji, umetnost ostaje ključni faktor u očuvanju zajedništva i razumevanja.
