Mnogi ljudi se suočavaju sa izazovima kada je u pitanju pisanje radne biografije, posebno kada nemaju značajno radno iskustvo. U takvim situacijama, često se javljaju dileme o tome da li je ispravno dodavati lažne informacije u CV kako bi se povećale šanse za zapošljavanje. Ova tema je nedavno postala predmet rasprave na društvenoj mreži „Redit“, gde je jedna studentkinja, koja je u potrazi za poslom dispečera, postavila pitanje da li je u redu da u svoj CV unese dodatna iskustva koja zapravo nije imala. Njena zabrinutost je bila da li bi takvo laganje moglo da ima negativne posledice kada bi je neko zaposlio.
Komentari na ovu diskusiju otkrili su da mnogi ljudi smatraju da je u redu lažirati u CV-ju, ali uz određene granice. Neki su savetovali da se „folira sve dok ne uspeš“ ili da se napiše da „super znaš“ ono što možda i nisi radio, dok su drugi delili lična iskustva u kojima su se suočili sa posledicama laganja. Jedan korisnik je naveo da je na intervjuu tvrdio da ima iskustva sa tehnologijama koje nikada nije koristio, što mu je kasnije stvorilo veliki stres kada je morao zaista raditi s tim tehnologijama. Ova iskustva su mnoge navela da razmisle o tome kakve posledice može imati laganje u radnoj biografiji.
Većina komentatora se složila da je bolje biti iskren, ali su i dalje smatrali da je moguće dodati malo „šminke“ u svoj CV, pod uslovom da se ne laže o stvarima koje su lako proverljive. Na primer, neki su preporučili da se ne navode pozicije koje osoba nikada nije obavljala, ali da se može malo „povisiti“ nivo znanja ili iskustva, kao što je predstavljanje kao senior programer umesto medior. Drugi su savjetovali da se izbegava navođenje lako proverljivih informacija, dok se alternativna iskustva, poput čuvanja dece ili online časova, mogu koristiti da se popuni radna biografija.
U ovoj diskusiji, postoji jasna podela između onih koji smatraju da je laganje u CV-ju prevara koja može imati ozbiljne posledice, i onih koji veruju da su male neistine prihvatljive. Čini se da je većina prisutnih na internetu sklona da pristupi laganju s oprezom, naglašavajući da je važno da se ne preteruje i da se uvek bude spreman na pitanja koja se mogu postaviti tokom intervjua.
Jedan od ključnih saveta koji se pojavio u raspravi jeste da bi trebalo izbegavati navođenje informacija koje se lako mogu proveriti, kao i da je bolje fokusirati se na jačanje stvarnih veština i iskustava, umesto da se oslanjamo na laži. U svetu rada, gde poslodavci često proveravaju podatke iz CV-a, istina može biti ključna za izgradnju poverenja i reputacije.
Na kraju, važno je razumeti da iako može postojati pritisak da se laže u radnoj biografiji, dugoročne posledice takvih postupaka mogu biti štetne. Osobe koje se suoče s problemima zbog laži u CV-ju mogu izgubiti poslove, reputaciju, pa čak i buduće mogućnosti zapošljavanja. Stoga, iako je teško napisati savršen CV, najbolje je ostati što bliže istini i izgraditi svoj profil na osnovu stvarnih veština i iskustava. U svetu rada, istina i transparentnost mogu se isplatiti na duže staze, dok laži mogu doneti samo kratkoročne koristi, ali dugoročne probleme.
