U Evropskoj uniji, dial-up tehnologija predstavlja relikt prošlosti koji je gotovo potpuno nestao iz svakodnevnog korišćenja. Ova tehnologija, koja je omogućila pristup internetu putem telefonskih linija, bila je popularna tokom 1990-ih i ranih 2000-ih godina. Međutim, sa razvojem bržih i efikasnijih internet konekcija, kao što su DSL, kablovski i optički internet, dial-up je izgubio svoje mesto na tržištu.
Prema podacima Evropske komisije, dial-up tehnologija se još uvek mogla primetiti u nekim državama do 2015. godine, poput Luksemburga i Portugala. Ipak, u poslednjim godinama, broj korisnika koji se oslanjaju na ovu vrstu konekcije drastično je opao. Ovaj pad je rezultat sveprisutnog razvoja i dostupnosti bržih internet usluga koje su postale standard u većini evropskih zemalja.
Jedan od glavnih razloga za opadanje korišćenja dial-up konekcije jeste brzina. Dial-up veze su obično bile ograničene na brzine od 56 Kbps, što je bilo daleko od dovoljno za savremene potrebe korisnika. Sa pojavom video striming platformi, online igara i raznih aplikacija koje zahtevaju visok protok podataka, dial-up jednostavno nije mogao da ispuni zahteve modernih korisnika. Danas, prosečna brzina interneta u Evropskoj uniji iznosi više od 100 Mbps, što je neuporedivo brže od onoga što dial-up može da ponudi.
Pored brzine, pouzdanost je još jedan faktor koji je doprineo propasti dial-up tehnologije. Dial-up konekcije su bile poznate po čestom prekidanju i nestabilnosti, što je dodatno frustriralo korisnike. U svetu gde je internet postao ključan za poslovanje, obrazovanje i svakodnevni život, pouzdane konekcije postale su neophodne. Sa razvojem bežičnih tehnologija i mobilnog interneta, korisnici su imali sve više opcija za stabilan i brz pristup internetu, što je dodatno umanjilo značaj dial-upa.
Takođe, promene u infrastrukturi su doprinele smanjenju upotrebe dial-up tehnologije. Mnoge zemlje su investirale u modernizaciju svojih telekomunikacionih mreža, prelazeći sa starijih sistema na savremene optičke i kablovske mreže. Ove nove infrastrukture omogućile su brži i efikasniji prenos podataka, čime je dial-up postao još manje atraktivan.
U nekim ruralnim područjima, gde nije bilo dostupno brzo širokopojasno internet povezivanje, dial-up je mogao ostati kao jedina opcija za pristup internetu. Međutim, čak i u tim oblastima, pružaoci internet usluga su počeli da uvode nove tehnologije, poput satelitskog interneta i 4G mobilnog interneta, što je dovelo do daljeg opadanja korišćenja dial-up konekcija.
U svetlu svih ovih promena, dial-up tehnologija postaje sve manje relevantna. Evropska unija nastavlja da ulaže u razvoj širokopojasnog interneta, sa ciljem da obezbedi brži i pouzdaniji pristup internetu za sve građane. Inicijative kao što su „Digitalna agencija Evrope“ i „Evropa 2020“ strategija imaju za cilj da poboljšaju digitalnu infrastrukturu i učine internet dostupnim svima, čime se dodatno marginalizuje stara dial-up tehnologija.
Uzimajući u obzir sve navedeno, može se zaključiti da je dial-up tehnologija na putu ka potpunom izumiranju u Evropskoj uniji. Sa brzim razvojem tehnologije i potrebama korisnika za bržim i pouzdanim internetom, dial-up je postao zastareo koncept. Njegova prisutnost u nekim zemljama do 2015. godine samo je odražavala sporiji razvoj u određenim regijama, dok je ostatak Evrope već odavno prešao na savremenije i efikasnije oblike internet konekcije. U budućnosti, očekuje se da će se trendovi nastaviti u pravcu daljeg unapređenja digitalne infrastrukture, čime će čak i poslednji tragovi dial-up konekcije nestati iz upotrebe.
