Postoje sezone koje ostavljamo u sećanju zbog izvanrednih predstava, snažnih glumačkih ostvarenja i dugih aplauza, ali postoje i retke sezone koje ostavljaju dubok trag u životima ljudi kojima je pomoć bila neophodna. Ova godina bila je upravo takva, zahvaljujući novom gradskom teatru na Dorćolu – Teatru humanosti Fondacije Mozzart. Ovaj teatar pokazuje da pozorište nije samo mesto emocija, već i izvor nade.
Svaka poseta novom pozorištu na adresi Cara Dušana 35 nosila je sa sobom plemenitu misiju. Svaka kupljena ulaznica značila je slanje humanitarne SMS poruke za lečenje pojedinaca poput Jovana, Elene, Slobodana i mnogih drugih. Fondacija Mozzart je udvostručavala svaki prikupljeni iznos, čime su se svetla reflektora pretvarala u svetlost podrške. Ova zajednička priča o humanosti rezultirala je prikupljanjem 5.830.000 dinara za lečenje građana, kao i više od pet miliona dinara pomoći Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova i KBC Dragiša Mišović.
Tokom sezone, teatar humanosti ugostio je neka od najznačajnijih imena domaće glumačke scene, pokazujući da umetnost dobija svoju pravu vrednost kada inspiriše zajedništvo i empatiju. Sezonu je otvorila predstava „Prah“, emotivna drama koju su izneli Nataša Ninković i Zoran Cvijanović. Usledile su predstave poput „Anđela“ s Mima Karadžićem i Goranom Šušljikom, kao i „Zagonetne varijacije“, koje su još jednom potvrdile svoju popularnost među pozorišnom publikom.
Jedna od najzapaženijih predstava bila je „Uspomene Sare Bernar“, koju je obeležila čuvena Tanja Bošković. Publika je takođe uživala u „Svlačenju“, duhovitom i emotivnom komadu u kojem su briljirale Jelica Sretenović i Katarina Žutić. U snažnoj drami „Bogojavljenje“, Svetozar Cvetković, Milovan Filipović i Nebojša Milovanović su ostavili upečatljive glumačke kreacije koje su publiku ostavljale bez daha.
Na sceni teatra humanosti gostovale su i izvanredne predstave Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, donoseći raznovrsne umetničke poetike. Među najistaknutijim naslovima našle su se predstave „Dečije povrede“ i „Frenki i Džoni“, koje su osvojile publiku iskrenošću i snagom svojih interpretacija. U jubilarnoj monodrami „Naši dani“, Rale Milenković je potvrdio svoj status jednog od najznačajnijih glumačkih stvaralaca.
Pored pozorišnih predstava, Teatar humanosti je bio domaćin književnih i pesničkih večeri, poput onih sa Mirjanom Bobić Mojsilović i akademikom Matijom Bećkovićem, koji su stvorili nezaboravne trenutke bliskosti između umetnika i publike. Muzičko veče Nikole Koja i benda Girls, Boys & Toys takođe je privuklo veliku pažnju, pružajući dodatnu dimenziju sezoni.
Prva premijera predstave „Bašta sljezove boje“ u režiji Egona Savina, uz maestralnu izvedbu Nebojše Milovanovića, donela je emocije i nostalgiju. Predstava „Španska pita“ otvorila je ozbiljnu temu kroz briljantnu žensku postavu, dok je „Ljubinko i Desanka“ vešto balansirala između smeha i tuge.
Na kraju, povratak Darka Bajića u pozorišnu režiju donio je savremen i vizuelno upečatljiv komad „Rejting tajm“, koji je oduševio publiku. Spuštanjem zavese na prvu sezonu, ostaje saznanje da je Teatar humanosti uspeo da spoji vrhunsku umetnost i humanost. Svaki aplauz bio je podrška, svaka predstava pružena ruka, a svaka poslana poruka nada onima kojima je bila potrebna.
Ova sezona nije završena poslednjim izvođenjem; ona nastavlja da živi u izlečenim osmesima i pruženoj pomoći, dok pozorište sa ljudima velikog srca može da menja svet. Novi naslovi očekuju vas na dobro poznatoj adresi, jer humanost nastavlja da cveta u Cara Dušana 35 na Dorćolu.
