Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron osudili su pretnju američkog predsednika Donalda Trampa novim carinama na robu iz evropskih zemalja, koje se protive njegovoj nameri da kupi ostrvo Grenland. Ovaj potez SAD ocenjen je kao pogrešan i neprihvatljiv, a evropski lideri najavljuju jedinstveni odgovor na ovu situaciju.
Starmer je izjavio da je pretnja carinama prema saveznicima u NATO-u potpuno pogrešna i najavio da će o ovom pitanju razgovarati direktno s američkom administracijom. On je naglasio da je budućnost Grenlanda isključivo odluka Danske i Grenlanda, a ne SAD. Makron je takođe kritikovao Trampove pretnje, ističući da zastrašivanje i pretnje ne mogu uticati na evropske zemlje te da su carinske pretnje neprihvatljive. On je dodao da će Evropljani odgovoriti jedinstveno kako bi očuvali evropski suverenitet.
Francuski predsednik je podsetio na vojnu vežbu koju je Danska organizovala na Grenlandu, ističući važnost bezbednosti na Arktiku i granicama Evrope. Švedski premijer Ulf Kristerson je istakao da Švedska ne namerava da se ucenjuje i da trenutno vodi intenzivne razgovore sa drugim zemljama EU, Norveškom i Velikom Britanijom, kako bi se pronašao zajednički odgovor na situaciju.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio je da je američka pretnja bila iznenađenje, a nemački član Evropskog parlamenta Manfred Veber naglasio je da Trampov potez otvara pitanja o trgovinskom sporazumu između EU i SAD, koji još nije ratifikovan. Veber je izneo stav da odobrenje za sporazum nije moguće u ovoj fazi zbog Trampovih pretnji u vezi sa Grenlandom.
U svojoj najavi, Tramp je rekao da od 1. februara naredne godine, Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska mogu očekivati carine od 10% na robu koja se isporučuje u Sjedinjene Američke Države. On je naglasio da će carine od 1. juna 2026. godine biti povećane na 25% i ostati na snazi dok se ne postigne sporazum o potpunoj predaji Grenlanda.
Tramp je naveo da je kupovina Grenlanda neophodna zbog bezbednosti Arktika, sugerišući da će u suprotnom Rusija ili Kina preuzeti kontrolu nad ovim ostrvom. Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije između SAD i evropskih zemalja, koje se bore za očuvanje svog suvereniteta i nezavisnosti u svetlu američkih pritisaka.
Ovo nije prvi put da Tramp pokazuje interesovanje za Grenland, koji je strateški važan zbog svoje lokacije i resursa. Međutim, evropski lideri smatraju da ovakva politika ne može biti prihvaćena, jer pretpostavlja da bi SAD imale pravo da odlučuju o sudbini teritorija koji pripada drugim državama. U tom smislu, Trampove pretnje carinama i pokušaji da se izvrši pritisak na evropske saveznike predstavljaju ozbiljan izazov za transatlantske odnose.
U svetlu ovih događaja, evropske zemlje se suočavaju s potrebom da koordiniraju svoje odgovore i pokažu jedinstvo u zaštiti svojih interesa. Ovo je posebno važno u trenutku kada se globalna geopolitička situacija komplikuje, a odnosi između SAD i evropskih zemalja postaju sve napetiji.
Evropljani su, čini se, odlučni da se suprotstave američkim pritiscima i da očuvaju svoj suverenitet bez obzira na pretnje. U tom smislu, budućnost odnosa između SAD i Evrope zavisiće od sposobnosti evropskih zemalja da se okupe i odgovore zajednički na izazove koje donosi aktuelna američka administracija.
