Pojava elektronskog bankarstva donela je mnoge prednosti, ali je istovremeno otvorila vrata za hakerske napade. Sa razvojem onlajn aplikacija za obavljanje administrativnih poslova, povećan je i broj prevara koje koriste strah i hitnost kako bi prevarili korisnike. U poslednje vreme, postali su sve učestaliji lažni pozivi i poruke koje upozoravaju na sumnjivu aktivnost na računima, sa pretnjama da će računi biti blokirani ako korisnici ne reaguju odmah.
Poruke poput „Ako ne reagujete u narednih 15 minuta, račun će biti blokiran“ ili „Neovlašćena uplata je u toku“ koriste se kako bi se korisnici naterali na brze akcije bez razmišljanja. Stručnjaci savetuju da, ako primite ovakve poruke, odmah blokirate svoje kartice i kontaktirate banku. Prevaranti koriste psihološki pritisak kako bi od vas dobili lične podatke, pa je važno ostati smiren i ne reagovati impulsivno.
Vladimir Vasić, finansijski konsultant, naglašava da finansijske institucije nikada ne šalju takve hitne poruke putem e-maila, SMS-a ili drugih komunikacionih kanala. Uvek treba proveriti adresu sa koje poruka dolazi, jer mala odstupanja mogu značiti da se radi o prevari. Podseća na važnost korišćenja jakih lozinki koje su teže za dekodiranje, kao i na značaj dužih lozinki koje otežavaju hakerima pristup vašim nalogima.
Pored lažnih poruka, takozvani „lažni pozivi“ su još jedna prevara koja se koristi, posebno prema starijim osobama. Prevaranti se predstavljaju kao predstavnici poznatih kompanija, poput Microsofta ili banaka, i traže informacije o kreditnim karticama pod izgovorom da im je potrebna pomoć zbog navodnih problema sa računarom ili računa. Slobodan Brkić, IT specijalista FBI, upozorava da je važno ne reagovati na ovakve pozive i ne davati lične podatke.
Takođe, korisnici treba da budu oprezni prilikom onlajn kupovine. Pre nego što ostave podatke o kartici, važno je proveriti da li je sajt koji koriste bezbedan. Preporučuje se izbegavanje čuvanja podataka i korišćenje opcije jednokratnog plaćanja kada je to moguće.
Brkić naglašava da korisnici moraju obratiti pažnju na e-mail poruke koje dobijaju od svojih banaka. Treba proveriti da li je adresa e-maila zvanična i da li se razlikuje od standardne adrese banke. Mnogi prevaranti koriste slične adrese kako bi zavarali korisnike.
U današnje vreme, prevaranti ne koriste samo lažne mejlove i poruke, već su razvili strategije koje uključuju ubeđivanje korisnika da instaliraju sumnjive aplikacije. Jedan klik može biti dovoljan da prevarant preuzme kontrolu nad vašim finansijama. U svetlu ovih prevara, ključna je edukacija korisnika i svest o rizicima koji dolaze sa elektronskim bankarstvom.
