Jedan procenat najbogatijih zemalja svijeta već je iskoristio svoj udio emisija ugljenika koji im je određen, samo 10 dana nakon početka ove godine, pokazala je najnovija analiza, prenosi britanski Gardijan. Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem globalne klimatske krize i nerazmjernu odgovornost koju najbogatije zemlje imaju prema emisijama stakleničkih gasova.
Prema analizi koju je sprovela organizacija Global Carbon Project, najbogatije zemlje, koje čine samo mali deo svetske populacije, odgovorne su za više od polovine svih emisija ugljenika. Ove zemlje su već premašile svoje godišnje kvote emisija, što ukazuje na to da one ne preduzimaju dovoljno koraka kako bi se smanjila globalna temperatura koja bi trebala ostati ispod 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
Ugodna situacija u kojoj se nalaze ove zemlje, kao što su Sjedinjene Američke Države, Kanada, i mnoge evropske zemlje, rezultira time da one mogu sebi priuštiti veće emisije, dok siromašnije zemlje, koje su često najviše pogođene klimatskim promenama, nemaju slične privilegije. Ove siromašnije zemlje često pate od ekstremnih vremenskih uslova, kao što su suše i poplave, koje su direktno povezane sa klimatskim promenama.
Analiza pokazuje da je do 10. januara 2023. godine, jedan procenat najbogatijih zemalja iskoristio svoj godišnji udeo emisija ugljenika, što je izazvalo zabrinutost među naučnicima i aktivistima za zaštitu životne sredine. Ovo je samo jedan od pokazatelja da je globalni napor za smanjenje emisija ugljenika daleko od potrebnog nivoa.
U okviru Pariskog sporazuma, zemlje su se obavezale da će smanjiti emisije stakleničkih gasova kako bi se zadržala globalna temperatura ispod 2 stepena Celzijusa, a po mogućstvu ispod 1,5 stepeni. Međutim, sa ovakvim brzim korišćenjem dozvoljenih emisija, čini se da mnoge od ovih zemalja ne preuzimaju ozbiljno svoje obaveze.
U poslednjim godinama, mnoge zemlje su se fokusirale na prelazak na obnovljive izvore energije i promene u politici kako bi se smanjile emisije. Međutim, napori nisu dovoljni da bi se postigla potrebna smanjenja. Na primer, iako su mnoge zemlje povećale korišćenje solarne i vetroenergije, i dalje se oslanjaju na fosilna goriva koja su glavni izvor emisija ugljenika.
S obzirom na trenutne trendove, stručnjaci upozoravaju da bi se moglo dogoditi da se ciljevi postavljeni u okviru međunarodnih sporazuma ne postignu, ukoliko se ne preduzmu hitne i odlučne akcije. Potrebno je da bogate zemlje preuzmu odgovornost i smanje svoje emisije, kako bi se omogućilo da i manje razvijene zemlje imaju prostor za rast i razvoj, bez dodatnog opterećenja po životnu sredinu.
Jedna od ključnih preporuka stručnjaka je da bogate zemlje povećaju finansijsku podršku siromašnijim zemljama kako bi im pomogle da se prilagode klimatskim promenama i pređu na održive izvore energije. Takođe, važno je i da se razviju mehanizmi koji će omogućiti pravičnu raspodelu resursa i emisija među zemljama.
U ovom trenutku, ključno je da se globalna zajednica mobilizuje kako bi se smanjile emisije ugljenika i da se osigura da svi imaju jednake mogućnosti u borbi protiv klimatskih promena. Samo kroz zajedničke napore i pravedne politike možemo se nadati da ćemo usporiti klimatske promene i obezbediti bolju budućnost za sve. S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se svi ovi problemi shvate ozbiljno i da se preduzmu potrebni koraci kako bi se osiguralo da ne budemo suočeni sa još ozbiljnijim posledicama koje bi mogle nastati usled klimatskih promena.
