Penzionisani oficir američke mornarice i istraživač Džozef Dituri, poznat kao „Dr Deep Sea“, započeo je 1. marta 2023. godine jedinstveni eksperiment pod nazivom „Neptun 100“. Cilj ovog eksperimenta bio je da ispita granice ljudskog tela u ekstremnim uslovima, kao i da testira potencijal medicinske tehnologije koja bi u budućnosti mogla pomoći u prevenciji određenih bolesti.
Dituri je boravio u podvodnom staništu površine svega deset kvadrata, smeštenom u Atlantskom okeanu, pod stalnim povišenim pritiskom. Tokom svog boravka, nije izranjao, već je 100 dana živeo u uslovima sličnim hiperbaričnoj komori. Ovaj eksperiment je podrazumevao istraživanje kako ekstremni pritisak utiče na ljudsko zdravlje.
Nakon završetka misije, Dituri je izjavio da ga je ovo iskustvo „podmladilo“ i da oseća značajne pozitivne promene u svom zdravlju. Kako je naveo, njegovo zdravlje se poboljšalo u više oblasti, a redovno je pratio uticaj pritiska na svoj organizam. Tokom 100 dana pod vodom, obavljao je analize krvi, urina i pljuvačke, kao i EKG, EEG i testove plućne funkcije, provodeći sedam do osam sati dnevno u naučnim merenjima.
Kada je započeo eksperiment, imao je 55 godina, dok je njegova epigenetska starost, koja predstavlja biološko starenje ćelija, iznosila 44 godine. Po izlasku iz staništa, Dituri tvrdi da se ta vrednost smanjila na 34 godine. Ovaj rezultat ukazuje na potencijalne benefite hiperbarične medicine u usporavanju procesa starenja.
Na krajevima naših hromozoma nalaze se strukture poznate kao telomere, čija je uloga da štite genetski materijal od oštećenja. Kako starimo, telomere se prirodno skraćuju, što je povezano sa procesom starenja. Eksperiment „Neptun 100“ je imao i širu misiju – podizanje svesti o istraživanjima mora i očuvanju okeana, kao i o potencijalu hiperbarične medicine.
Tokom boravka, Dituri je bio pod stalnim medicinskim nadzorom i učestvovao u velikom broju testiranja. Njegov slučaj ponovo je otvorio raspravu o tome koliko ekstremni uslovi mogu uticati na ljudsko telo i da li bi kontrolisani pritisak i kiseonik mogli da imaju terapijsku primenu u budućnosti.
Na osnovu njegovih rezultata, istraživači razmatraju mogućnosti kako bi hiperbarična medicina mogla postati nova granica u lečenju različitih bolesti i stanja. Potencijalne primene uključuju lečenje povreda, poboljšanje oporavka i čak usporavanje procesa starenja.
Dituri je takođe istakao važnost očuvanja okeana i morskih ekosistema. Njegov eksperiment nije samo istraživanje ljudskog tela, već i poziv na akciju za zaštitu prirodnih resursa koje okeani pružaju. U svetu u kojem se suočavamo s brojnim ekološkim izazovima, kao što su zagađenje i klimatske promene, njegovo istraživanje može poslužiti kao inspiracija za buduće projekte koji će se fokusirati na očuvanje okeana.
Eksperiment „Neptun 100“ predstavlja značajan korak u razumevanju ljudskog zdravlja i potencijala hiperbarične medicine. Džozef Dituri, kroz svoje istraživanje, postavlja temelje za nova istraživanja koja bi mogla promeniti pristup lečenju i prevenciji bolesti u budućnosti. Njegovo iskustvo i rezultati istraživanja mogli bi otvoriti vrata novim mogućnostima u medicini, a istovremeno podići svest o važnosti očuvanja naših okeana.
Ovaj eksperiment nam pokazuje da se granice ljudske izdržljivosti mogu pomeriti, ali i podseća na odgovornost koju imamo prema prirodi i resursima koje ona pruža. U vremenu kada se suočavamo sa sve većim izazovima po zdravlje i životnu sredinu, slični projekti mogu biti ključni za unapređenje našeg razumevanja i zaštite planete.
