Koliko god da se govori o zaštiti potrošača, prevare koje se oslanjaju na strah i poverenje u banke i dalje su veoma rasprostranjene. Ove vrste prevara, koje često izbegavaju direktne zahteve za novac, postaju sve sofisticiranije, a britanski „Gardijan“ nedavno je ukazao na jedan od najnovijih i najefikasnijih modela.
U ovom slučaju, prevaranti se predstavljaju kao službenici banaka i kontaktiraju vlasnike računa putem telefona. Oni se obraćaju imenom, često imaju informacije o adresi ili poštanskom broju, što dodatno pojačava osećaj sigurnosti kod žrtve. Tokom razgovora, prevaranti postavljaju pitanja o nedavnim transakcijama, a kada žrtva negira neku kupovinu, objašnjavaju da je plaćanje blokirano i da je potrebno „hitno obezbediti račun“.
U ovom trenutku, žrtva dobija notifikaciju od banke koja najčešće dolazi kao zahtev za dodavanje kartice u aplikacije poput Apple Pay ili Google Pay. Uplašena mogućnošću gubitka novca, osoba često pritisne „odobri“ ili izgovara jednokratni kod koji je dobila putem SMS-a ili aplikacije. Na prvi pogled, sve se čini bezazlenim, ali posledice mogu biti katastrofalne – potpuno ispražnjen račun.
Da bi se zaštitili od ovakvih prevara, stručnjaci savetuju nekoliko koraka. Prvo, ako vas neko kontaktira i tvrdi da je iz banke, najbolje je prekinuti razgovor. Potrebno je samostalno pozvati banku koristeći zvanični broj sa sajta ili sa poleđine kartice. Takođe, nikada ne bi trebalo deliti jednokratne kodove, bez obzira na to kakvo objašnjenje dobijate. Aktiviranje obaveštenja o transakcijama u aplikacijama može vam pomoći da brže reagujete u slučaju sumnje. Ukoliko posumnjate na prevaru, odmah kontaktirajte banku kako bi se vaš račun blokirao.
Stručnjaci upozoravaju da prevaranti danas ne zavise od tehničkih propusta, već se oslanjaju na strah i žurbu svojih žrtava. Ova kombinacija često dovodi do gubitka stvarnog novca. U svetu gde su digitalne transakcije sve prisutnije, važno je ostati oprezan i informisan o mogućim prevarama.
Na kraju, važno je naglasiti da je svaka informacija koja dolazi od nepoznatih izvora potencijalna prevara. Uvek je bolje dvaput proveriti nego jednog puta pogrešno reagovati. U svetlu ovih prevara, edukacija potrošača i njihova svest o sigurnosnim merama postaju ključni faktori u zaštiti od prevara koje koriste manipulaciju i strah kao svoje glavne alate.
