Sveti velikomučenik Nikita i Sveti Josif Temišvarski danas se obeležavaju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a vernici širom Srbije slave njihova dela i mučeništva. Sveti Nikita, poreklom Gota, bio je učenik episkopa Teofila Gotskog i učestvovao je na Prvom Vaseljenskom Saboru. Njegov život je bio ispunjen hrabrošću i verom, a postradao je zbog svojih uverenja kada je knez Gotski Atanarik počeo da muči hrišćane. Sveti Nikita se nije bojao da se suprotstavi knezu, iznoseći mu svoje stavove o bezboštvu i nečovečnosti. Tokom mučenja, on je sve više ispovedao veru u Hrista i molio se Bogu, noseći ikonu Svete Bogorodice koja mu je donela utehu.
Kao rezultat mučenja, Sveti Nikita je bačen u oganj, gde je i izdahnuo, ali njegovo telo ostalo je netaknuto. Njegove mošti su kasnije prenete u Kilikiju, u grad Mopsuest, gde je sagrađena crkva u njegovu čast. Sveti Nikita je postradao 372. godine, a njegovo nasleđe i dalje inspiriše vernike.
U isto vreme, vernici se sećaju Svetog Josifa Temišvarskog, svetitelja srpskog porekla koji je rođen u Dubrovniku 1568. godine. Njegovi roditelji, Jovan i Ekaterina, nazvali su ga Jakovom na krštenju. Već u mladosti, nakon završetka škole, otišao je na Svetu goru, gde se zamonašio i dobio ime Josif. Njegova monaška karijera obuhvatila je mnoge manastire, uključujući Vatoped, Hilandar, Lavru i Kutlumušu, gde je postao iguman.
Sveti Josif je bio poznat po svojoj skromnosti i duhovnosti, a za vreme svog života pokazao je mnoge čudotvorne sposobnosti. Njegove osobine primetio je i pećki patrijarh Gavrilo Prvi, koji ga je 1650. godine izabrao za mitropolita temišvarskog. U vreme turske vladavine, Sveti Josif je radio na očuvanju hrišćanske zajednice i obrazovanju sveštenika, osnivajući svešteničku školu.
Kao mitropolit, Sveti Josif je putovao po svojoj eparhiji, propovedao i rukopolagao sveštenike. Njegova sposobnost da se zauzima za hrišćanski narod pred turskim vlastima bila je ključna za očuvanje vere i tradicije. Nakon što je proveo nekoliko godina u manastiru Partoš u Banatu, umro je u svojoj 88. godini života, na dan Uspenja Presvete Bogorodice, 15. septembra 1656. godine. Njegove mošti su sahranjene pod oltarom crkve koju je sam sagradio, a danas se nalaze u katedralnom hramu u Temišvaru.
Sveti Josif je tokom svog života bio smatran svetiteljem i čudotvorcem, a trideset godina nakon njegove smrti, 1686. godine, Mitropolija banatska ga je proglasila za Svetog Josifa Novog. U jednom grčkom tekstu, đakon Damaskin opisuje mnoga čuda koja su se dogodila po njegovom zagovoru. Ova knjiga se čuva u manastiru Partašu u Rumuniji. Sinod Rumunske pravoslavne crkve je unio Svetog Josifa u svoj kalendar, a 1965. godine to je učinila i Srpska pravoslavna crkva.
Obeležavanje dana Svetog Nikite i Svetog Josifa Temišvarskog predstavlja značajan događaj za vernike, koji se okupljaju da se mole i sećaju se hrabrosti i posvećenosti ovih svetitelja. U ovom periodu godine, kada se priprema zimnica, Srpski običajni kalendar podseća vernike na važnost zajedništva i tradicije, dok se Sveti Nikita i Sveti Josif smatraju simbolima snage i vere. Vernici se okupljaju u crkvama, prisustvuju liturgijama i mole se za blagoslov i zaštitu u svojim životima.
