Javni dug Srbije na kraju marta 2023. godine iznosio je 39,05 milijardi evra, od čega je najznačajniji deo, tačnije 10,31 milijardu evra, dug prema kupcima evroobveznica. Ove informacije objavila je Uprava za javni dug Ministarstva finansija.
Na drugom mestu po visini duga nalaze se dugoročne dinarske hartije od vrednosti, kojima se dugovalo 7,62 milijarde evra. Poslovnim bankama na ime kredita dugovalo se 4,13 milijardi evra, dok su krediti stranim vladama iznosili 3,04 milijarde evra. Značajan deo duga odnosi se i na kinesku Eksport-import banku, kojoj se dugovalo 3,05 milijardi evra, dok je Međunarodnom monetarnom fondu dug iznosio 2,40 milijardi evra.
Analizirajući valutnu strukturu javnog duga, može se primetiti da je 77,5 procenata duga denominovano u stranoj valuti. Učešće duga u evrima iznosi 57,6 procenata, dok se 13,3 procenata duga odnosi na američke dolare, a 6,2 procenata na specijalna prava vučenja (SDR). Dinar, kao domaća valuta, čini 22,5 procenata ukupnog javnog duga.
Ovi podaci ukazuju na značajnu zavisnost Srbije od stranih kredita i obveznica, što može predstavljati potencijalni rizik u slučaju promena na međunarodnim finansijskim tržištima. Visok udeo duga u stranoj valuti može negativno uticati na fiskalnu stabilnost zemlje, posebno u situacijama kada se devalvira domaća valuta.
Vlada Srbije se suočava sa izazovima u upravljanju javnim dugom, posebno u svetlu ekonomske nestabilnosti i promena u globalnom okruženju. Očekuje se da će se fokusirati na strategije smanjenja duga i jačanja domaće ekonomije kako bi se smanjila zavisnost od stranih kredita.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se donesu odgovarajuće mere koje će osigurati održivost javnih finansija. To uključuje jačanje ekonomskih politika, podsticanje investicija i povećanje domaće proizvodnje. Takođe, potrebna je i transparentnost u upravljanju javnim sredstvima kako bi se povratilo poverenje građana i investitora.
U narednim mesecima, očekuje se da će se nastaviti diskusije o reformama koje će dovesti do stabilizacije javnih finansija. Pored toga, važno je i dalje pratiti kretanja na međunarodnim tržištima kako bi Srbija mogla pravovremeno reagovati na moguće krize ili promene u ekonomskim uslovima.
Uz sve to, Vlada će morati da balansira između potreba za javnim ulaganjima i smanjenjem zaduženosti, što predstavlja izazov koji zahteva pažljivo planiranje i strategiju.
