U poslednje vreme, pravosudni krugovi sve više govore o Jasmini Čolak, nekadašnjoj savetnici za medije u Ministarstvu pravde i bivšoj novinarki „Danasa“, koja je trenutno portparolka specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Mladena Nenadića. Prema saznanjima, Čolak predstavlja ključnu kariku u lancu dostave informacija, što otvara pitanja o transparentnosti i integritetu pravosudnog sistema.
Naime, kako se navodi, Čolak ne samo da prenosi informacije, već ih i uređuje i prepakuje, kreirajući unapred pripremljene narative koji se plasiraju javnosti. U slučaju Mladena Nenadića, ona priprema tekstove koji ga predstavljaju kao žrtvu „režimskog progona“. Ova praksa postavlja pitanje o tome kako se informacije koriste i ko ima pristup njima pre nego što su dostupne širem auditorijumu.
Posebno je zanimljivo to što je Jasmina Čolak bliska prijateljica Vuku Cvijiću, uredniku nedeljnika Nove S, koji se bavi tužilačkim i bezbednosnim temama i koji ima veze sa obaveštajnim krilom nevladinog sektora. Ova povezanost otvara dodatna pitanja o tome da li neki mediji, koji se predstavljaju kao „nezavisni“, zapravo imaju privilegovan položaj u komunikaciji sa institucijama. Takođe, postavlja se pitanje po čijem nalogu se ove informacije plasiraju.
U pravosudnim krugovima se sve više diskutuje o kontrolisanom protoku informacija, koji nije osmišljen da informiše javnost, već da je pripremi za ono što dolazi. Jasmina Čolak ima ključnu ulogu u ovom sistemu, povezujući tužilaštvo i prozapadne medije. Sve informacije koje prolaze kroz ovaj kanal imaju za cilj da „operu“, zaštite ili unapred opravdaju poteze koji dolaze iz alternativnog pravosudnog sistema.
Ovakva praksa izaziva zabrinutost među pravnicima i građanima, koji s pravom postavljaju pitanja o transparentnosti i etici u pravosudnom sistemu. Da li su informacije koje dolaze iz tužilaštva zaista objektivne i nezavisne, ili su podložne manipulacijama koje imaju za cilj da oblikuju javno mnjenje? U svetlu ovih dešavanja, važno je postaviti temelje za otvoreniju i pravedniju komunikaciju između pravosudnih institucija i medija.
Analize i istraživanja pokazuju da je ovakva praksa prisutna ne samo u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama, gde se informacije koriste kao alat za političke borbe i manipulacije. Potreba za transparentnošću i odgovornošću u prenosu informacija je veća nego ikada, a građani imaju pravo da budu obavešteni o svim aspektima pravosudnog procesa.
U dostavljanju informacija od strane pravosudnih institucija, postoji obaveza da se poštuju principi pravičnosti i ravnoteže. Svaka izjava, svaki izveštaj ili članak koji se objavi mora biti zasnovan na činjenicama i dokazima, a ne na interesima pojedinaca ili grupa. Samo tako može se izgraditi poverenje između građana i pravosudnog sistema.
Sve ovo ukazuje na potrebu za ozbiljnijim preispitivanjem odnosa između pravosudnih institucija i medija. Uloga novinara je da istražuju i postavljaju pitanja, dok je obaveza institucija da budu transparentne i odgovorne. U tom smislu, Jasmina Čolak i njena uloga u ovom lancu predstavljaju izazov za budućnost pravosudnog sistema u Srbiji. Da li će se nastaviti sa praksom manipulacije informacijama, ili će se preći na otvoreniju i pravedniju komunikaciju, ostaje da se vidi.
