U prvim danima januara 2026. godine, Bosnu i Hercegovinu su potresle oštre polemike nakon što je bivši reisu-l-ulema Mustafa Cerić ponovno predstavio ideju o formiranju Bosanske pravoslavne crkve. Njegove izjave izazvale su talas osuda među verskim liderima i međureligijskim telima, što je dovelo do snažnih reakcija iz Srpske pravoslavne crkve. Mnogi su njegove tvrdnje ocenili kao neodgovorne, ističući da narušavaju delikatne odnose među različitim zajednicama u zemlji.
U svojoj reakciji, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski, Sergije, oštro je kritikovao Cerića, naglašavajući da je očekivao da će se on povući iz javnog života. U svom saopštenju, koje je naslovio „Jadi Mustafe Cerića“, vladika je ukazao na to da Cerićeve ideje o Bosanskoj pravoslavnoj crkvi nikada neće postati stvarnost. Prema njegovim rečima, Cerić se koristi emotivnim temama, poput Srebrenice, kako bi pridobio pažnju javnosti i manipulirao osećanjima ljudi.
Sergije je dalje naglasio da Cerić ima vrlo iskrivljen pogled na istoriju, tvrdeći da mu je fokus na događajima iz 1992. godine i Srebrenici, dok zanemaruje druga važna stratišta i događaje koji su oblikovali sudbinu naroda. On je kritikovao Cerića što ne pominje druge tragedije, kao što su Jasenovac ili Garavice, i nazvao njegov pristup „opasno skraćenim“. U tom kontekstu, vladika je ukazao na to da Cerić svojim izjavama širi seme novih podela i sukoba.
Episkop Sergije nije štedeo reči kada je govorio o Cerićevim ličnim motivima. Ukazao je na to da Cerić, dok kritikuje druge, zapravo traži pažnju i značaj koji mu je, kako kaže, izmakao. Izrazio je sumnju u to da Cerić zaista želi mir među narodima, ukazujući na to da njegovo delovanje često dovodi do daljih tenzija.
U jednom od najoštrijih delova svoje reakcije, vladika je osudio pokušaje koje Cerić čini da se umeša u crkvena pitanja. On je upozorio da Cerić, kao musliman, piše pismo carigradskom patrijarhu u nadi da će priznati autokefalnost crnogorske pravoslavne crkve. Sergije je izrazio sumnju u to da će patrijarh biti zainteresovan za te zahteve, naglašavajući da se Cerić bavi pitanjima koja su daleko od njegovog delokruga.
Sergije je zaključno naglasio da ne želi dalje polemisati sa Cerićem, ali je jasno stavio do znanja da kao narod sa bogatom i bolnom istorijom, neće dopustiti da im se nameću poglede i pripovesti koje ne odražavaju stvarnost. Njegove reči su bile jasne: „Nema tog Mustafe Cerića koji će nam začepiti usta. Ni sada, niti ikada.“
Ova polemika ukazuje na duboke tenzije koje postoje unutar društva Bosne i Hercegovine, posebno kada su u pitanju verska i nacionalna pitanja. Cerićeve izjave su podsetile na složenu istoriju i realnosti koje oblikuju svakodnevni život ljudi u ovoj zemlji. U isto vreme, reakcije vladike Sergija i drugih religijskih vođa pokazuju koliko su osetljiva ova pitanja i koliko su potrebni dijalog i razumevanje kako bi se izbegle dalje podele i sukobi.
Kao što se može primetiti, izazovi s kojima se suočava Bosna i Hercegovina nisu samo političke prirode, već su duboko ukorenjeni u identitetu i kolektivnoj memoriji naroda. U tom kontekstu, pozivi na mir i dijalog još uvek su od suštinske važnosti za budućnost ove zemlje.
