Evropska unija je nedavno proglasila projekat „Jadar“ strateškim za EU u okviru Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA). Ova odluka otvara brojna pitanja o budućnosti litijuma, kao i o mogućim koristima koje ovaj projekat može doneti Srbiji i Evropi. O statusu projekta razgovarali smo sa Emilom Atanasovskim, direktorom „Rio Tinta“ za saradnju s državnim institucijama i civilnim društvom.
S obzirom na planiranu proizvodnju od 58.000 tona litijum karbonata godišnje, Srbija se pozicionira kao ključni igrač u industriji litijuma. Očekuje se da bi projekat mogao otvoriti više od 20.000 novih radnih mesta u zemlji. Međutim, Atanasovski naglašava da odluka EU o strateškoj važnosti projekta „Jadar“ ne znači automatsku podršku ili ubrzavanje procedura. Sve zakonske procedure koje važe u Srbiji ostaju na snazi, a najvažniji korak je završetak studije procene uticaja na životnu sredinu. Tek nakon javnog uvida i pozitivne ocene te studije, mogu se dobiti ostale potrebne dozvole.
Ova odluka EU predstavlja signal poverenja u izvodljivost projekta, kako sa tehničkog tako i sa ekološkog aspekta. Status strateškog projekta omogućava „Rio Tintu“ koordinisanu podršku država članica EU, kao i lakši pristup finansijama i komercijalnim partnerima. Atanasovski jasno ističe da sve tvrdnje o tajnim aktivnostima ili nepoštovanju zakonskih procedura predstavljaju deo kampanje dezinformacija koja traje već nekoliko godina.
Da bi se projekat „Jadar“ našao na listi strateških, morao je ispuniti rigorozne kriterijume utvrđene zakonima EU. Ovaj proces uključuje evaluaciju tehničke izvodljivosti, kao i usklađenosti sa evropskim standardima zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Atanasovski naglašava da nijedan projekat koji ugrožava prirodu ne može dobiti status strateškog projekta. „Jadar“ je prošao sve provere zahvaljujući sveobuhvatnim naučnim istraživanjima koja su sprovedena.
Kao nosilac strateškog projekta, „Rio Tinto“ preuzima obavezu redovnog izveštavanja Evropske komisije o napretku i svim značajnim promenama u realizaciji projekta. Takođe, obavezni su da obezbede transparentnost, uključujući redovno ažurirane informacije dostupne lokalnoj zajednici. Evropski zvaničnici su jasno stavili do znanja da dodeljivanje statusa ne znači automatsku podršku; status podrazumeva stalno praćenje i strogo poštovanje svih propisanih kriterijuma.
Atanasovski se osvrnuo i na važnost poverenja u kontekstu zaštite životne sredine. Kompanija je posvećena otvorenom dijalogu sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i kritičare, kako bi obezbedila kvalitetniji razvoj projekta. Planira se dodatni mehanizam kontrole koji podrazumeva učešće lokalne zajednice u nezavisnom praćenju uticaja projekta na životnu sredinu. Članovi zajednice će dobiti potrebnu opremu i obuku kako bi mogli samostalno da prate emisije vazduha, vode i drugih faktora.
Projekat „Jadar“ može postati oslonac za razvoj celog lanca vrednosti u sektoru e-mobilnosti. Prema nezavisnoj studiji, očekuje se potencijal za više od 20.000 novih radnih mesta, kao i dupliranje direktnih stranih investicija. Srbija bi mogla da postane ključni igrač u snabdevanju Evrope litijumom, što bi značilo značajne ekonomske koristi. To bi bila najveća strana direktna investicija u Srbiji, vredna više od 2,55 milijardi evra, a lokalna samouprava u Loznici mogla bi godišnje ostvariti dodatni prihod od 25 miliona evra od poreza.
Atanasovski ukazuje na to da Srbija ima priliku da postane prva zemlja u Evropi koja ozbiljno proizvodi litijum. Ukoliko se sada ne uskoči u razvoj zelenih tehnologija, Srbija bi mogla propustiti ključne prilike za ekonomski napredak i razvoj. „Jadar“ nije samo rudnik litijuma; on može postati temelj za razvoj modernih industrija i doprineti unapređenju infrastrukture, obrazovanja i zdravstva u zemlji.
