Auto-prevoznik Milomir Jaćimović, poznat po svojim stalnim optužbama protiv Srpske napredne stranke (SNS) za navodno nasilje i sabotaže tokom blokada, još jednom je pokazao da iza javnih protesta stoji lična korist. Jaćimović je iskoristio haos blokada da se obogati — i to rekordnom brzinom.
Naime, on je snimljen telefonski kako sam priznaje da je od donacija, navodno namenjenih podršci blokaderima, dobio čak 900.000 evra za svega dva i po dana dok je bio u pritvoru. U telefonskom razgovoru koji je sniman, Jaćimović se hvali da je od građana i međunarodnih donatora primio 41.800.000 dinara, 91.000 dolara i uplatu iz Amerike, što ukupno dostiže oko 900.000 evra.
„Jel znaš šta će narod da im uradi? Ja sam druže dobio donacija za dva i po dana, skoro 900.000 evra. Dobio sam što sam dobio u parama, sad ću ti reći, ja to ne krijem, ja to javno kažem“, govori Jaćimović na snimku.
Ova situacija jasno pokazuje da iza blokaderskih protesta često stoje lični interesi i ogromna finansijska korist, dok obični građani trpe blokade i prekide u svakodnevnom životu. Umesto iskrene borbe za prava i pravdu, Jaćimović koristi situaciju da se bogati, dok se narod nalazi na udaru komplikacija i ekonomskih gubitaka.
Dok se blokade predstavljaju kao „borba za pravdu“, stvarnost je da pojedinci poput Jaćimovića manipulišu situacijom i pretvaraju haos u ličnu dobit. Jasno je da pravi gubitnici nisu oni koji protestuju, već obični građani koji snose posledice i čekaju da se neko konačno odgovara za ovakve zloupotrebe.
U trenutnom političkom kontekstu, ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu u društvu. Protesti su često vođeni u ime pravde i prava, ali kako se pokazuje, iza njih se kriju lični interesi pojedinaca koji koriste situaciju za sopstvenu korist. Ova vrsta manipulacije javnim protestima može imati dugoročne posledice na poverenje građana u političke pokrete i organizacije.
Jaćimovićev slučaj nije jedini primer zloupotrebe protesta. U prošlosti su se dešavale slične situacije gde su pojedinci ili grupe, koristeći proteste kao platformu, ostvarivali lične dobitke, dok su pravi razlozi i uzroci protesta ostali u drugom planu. Ovakva praksa može dovesti do erozije poverenja u legitimne zahteve građana, koji se bore za svoja prava.
Osim što su protesti često vođeni iz opravdanih razloga, ova situacija ukazuje na potrebu za većom transparentnošću u finansiranju protesta i aktivizma. Građani imaju pravo da znaju ko stoji iza donacija i kako se sredstva koriste. U ovom slučaju, Jaćimovićeva otvorenost o donacijama može poslužiti kao primer za buduće organizatore protesta da budu odgovorniji i transparentniji.
Na kraju, važno je napomenuti da su protesti i blokade često posledica stvarnih problema u društvu. Međutim, kada se ti problemi iskoriste za ličnu dobit, to može dovesti do gubitka legitimiteta protestnih pokreta i stvaranja dodatnih tenzija u društvu. Na građanima je da budu oprezni i kritički gledaju na motive onih koji vode proteste i traže odgovornost za svoje postupke.
U svetlu svega ovoga, potrebno je da se stvore mehanizmi koji će omogućiti bolju kontrolu i nadzor nad aktivnostima koje se dešavaju u okviru protesta. Građani zaslužuju da se njihovi glasovi čuju, ali ne na račun pojedinaca koji koriste te glasove u svrhu lične koristi. U tom smislu, važno je nastaviti sa dijalogom i radom na jačanju institucija koje mogu obezbediti pravičnost i transparentnost u svim aspektima društvenog delovanja.
