Na svečanosti u kripti Hrama Svetoga Save, dodeljena je nagrada „Izviiskra Njegoševa“ Miroslavu Maksimoviću za njegovo celokupno književno delo. Odluku o laureatu donio je žiri u sastavu: akademik Matija Bećković (predsednik), Milutin Mićović, akademik Ranko Popović, dr Dragan Stanić i dr Dragan Hamović. U obrazloženju žirija istaknuto je da je Maksimović pre svega posmatrač i komentator, čija poezija prodire u dublje aspekte ljudskog iskustva. Njegovi eseji obuhvataju pitanja pesničkog zanata, ali i važna pitanja epohe, a njegova poezija često se bavi unutrašnjom borbom pojedinca.
Na svečanosti su prisustvovali brojni ugledni gosti, uključujući patrijarha Porfirija, mitropolita Metodija, ambasadora Rusije u Beogradu, kao i mnoge pesnike i profesore. Bećković je u svom obraćanju naglasio kako je svaki srpski pesnik u novijoj istoriji na neki način „izviiskra Njegoševa“, ali je Maksimović, kao jedan od najistaknutijih, postao simbol te iskrice. Njegova životna i pesnička putanja, prema Bećkoviću, predstavlja suptilnu i diskretnu borbu za umetničku autentičnost.
Bećković je podsetio da je Maksimović rođen u Njegoševu, a svoj život je proveo u Beogradu, gde je stvorio značajnu pesničku ostavštinu. Njegova dela, prema Bećkoviću, često istražuju teme bola i patnje, posebno u kontekstu ličnih i kolektivnih trauma, a to se posebno oslikava u njegovom remek-delu „Bol“. U ovom delu, Maksimović koristi svoju poeziju da istraži duboke emocionalne i duhovne aspekte ljudskog postojanja, ističući kako je bol često izvor inspiracije.
Maksimovićeva majka, Stoja Uzelac, imala je značajan uticaj na njegov rad, a njen životni put bio je ispunjen teškim iskustvima, uključujući i preživljavanje bacanja u jamu tokom Drugog svetskog rata. Ova trauma oblikovala je Maksimovićevu percepciju sveta i umetnost, a kroz njene uspomene i bol, on je pronašao inspiraciju za svoju poeziju. Njegov rad takođe nosi snažnu poruku o preživljavanju i snazi ljudskog duha u suočavanju s patnjom.
Dragan Hamović je takođe govorio o značaju Maksimovićeve poezije, naglašavajući kako je on uspeo da spoji liriku sa dubokim promišljanjima o svetu. Njegova sposobnost da uoči i prenese slike iz stvarnosti, kao i da ih ukrsti sa snovima i filozofskim pitanjima, čini njegovu poeziju jedinstvenom i snažnom. U vremenu kada se srpska kultura suočava s brojnim izazovima, Maksimovićeva posvećenost umetnosti i životu ostaje svetla tačka.
Maksimović je u svom govoru podsetio na značaj Njegoša kao utemeljitelja srpske duhovne tradicije. On je istakao da je Njegoš postavio temelje srpske književnosti i kulture, a da su njegovi stihovi inspiracija za generacije pesnika. Ova povezanost između Njegoša i Maksimovića dodatno ukazuje na važnost očuvanja kulturnog nasleđa i nastavlja se kroz umetnost.
Svečanost je obogaćena recitacijama stihova Njegoša i Maksimovića, a program su vodili glumci Biljana Đurović i Nebojša Dugalić. Na dan Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja, nagrada „Izviiskra Njegoševa“ biće svečano uručena u Nikšiću, čime će se dodatno proslaviti doprinos ovog značajnog pesnika srpskoj književnosti.
Maksimovićeva poezija ostaje trajna inspiracija za sve one koji traže dublje razumevanje ljudskog iskustva, a njegovo delo će se i dalje proučavati i ceniti kao deo bogate srpske kulturne baštine.
