Novosađanin Jožef Farkaš (38) osuđen je na 20 godina zatvora u Višem sudu u Novom Sadu zbog teškog ubistva Aranke Aljiti (29), sa kojom je prethodno živeo u vanbračnoj zajednici. Ova presuda je doneta 20. aprila 2024. godine, kada je Farkaš, pod uticajem ljutnje i smanjene sposobnosti da shvati značaj svojih postupaka, izvršio ubistvo.
Farkaš je, i pored izrečene hitne mere zabrane kontaktiranja i prilaženja Aranki, došao do kuće u kojoj je ona boravila nakon što je napustila zajednicu sa njim. Tokom napada, nožem joj je zadao više uboda po telu, što je dovelo do njenog smrtno opasnog povređivanja. Na mestu događaja, Aranka je preminula usled povreda koje je zadobila.
Nakon izvršenja krivičnog dela, Farkaš je pokušao da izvrši samoubistvo, nanevši sebi teške ubodne rane i posekotine. Hitna pomoć ga je transportovala u Urgentni centar, gde je bio zbrinut, ali je nakon oporavka sproveden u pritvor gde se i dalje nalazi.
Prema optužnici, Farkaš je tokom njihove vanbračne zajednice više puta fizički i psihički zlostavljao Aranku. Postoje dokazi da joj nije dozvoljavao da ide na posao i da je bio fizički nasilan prema njoj. Jednom prilikom ju je udario otvorenom šakom po licu, a drugom prilikom nogom u predelu glave. Nakon što je Aranka napustila zajednicu, Farkaš je više puta dolazio da je moli da se vrati, ali kada je ona to odbila, počeo je da joj preti smrću ako se uda za drugog čoveka.
Sud je prilikom odlučivanja o kazni uzeo u obzir sve teške aspekte ovog slučaja. Nema olakšavajućih okolnosti, dok je činjenica da je Farkaš otac troje maloletne dece smatrana otežavajućom. Njih je ostavio bez majke, a to se odnosi ne samo na njegovu decu, već i na dvoje dece koju je Aranka imala iz prethodne veze. Osim toga, sud je uzeo u obzir i prethodne presude protiv Farkaša.
Njegov branilac je već uložio žalbu na presudu, a o tome će odlučivati novosadski Apelacioni sud. Očekuje se da će ovaj slučaj izazvati dodatnu pažnju u javnosti, s obzirom na težinu dela i okolnosti pod kojima je izvršeno.
Ova tragedija se dešava u kontekstu šireg problema porodičnog nasilja, koje je u savremenom društvu i dalje prisutno. Statistike pokazuju da je nasilje u porodici jedan od najčešćih oblika nasilja, a žene su često žrtve takvih dela. Mnoge žene se suočavaju sa sličnim situacijama, ali zbog straha od nasilnika često ne traže pomoć ili ne prijavljuju nasilje.
U ovom slučaju, hitna mera zabrane koju je sud izrekao Farkašu ukazuje na to da su institucije prepoznale potencijalnu opasnost, ali je očigledno bilo nedovoljno zaštitnih mehanizama da se spreči tragičan ishod. Ovaj slučaj ponovo postavlja pitanje efikasnosti pravnog sistema u zaštiti žrtava porodičnog nasilja, kao i načina na koji društvo može bolje reagovati na ovakve situacije.
Farkaševa presuda može poslužiti kao upozorenje i podsticaj za jačanje zakonskih mera zaštite žrtava, ali i kao poziv na promenu svesti u društvu o problemu porodičnog nasilja. Potrebno je raditi na edukaciji, prevenciji i pružanju adekvatne podrške žrtvama kako bi se sprečilo da se ovakvi tragični događaji ponavljaju u budućnosti.
