U pojedinim delovima sveta, iznajmljivanje božićnih jelki postalo je popularna praksa koja se zasniva na očuvanju životne sredine. Ova ideja, koja se već godinama primenjuje u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i drugim delovima Zapadne Evrope, omogućava ljudima da uživaju u pravim drvetima tokom praznika, a zatim ih vrate na plantaže gde nastavljaju da rastu. Na taj način se smanjuje ugljenični otisak i čuva priroda, jer se izbegava seča miliona stabala koja bi inače završila kao otpad.
Iako je interesovanje za ovu praksu prisutno i u Srbiji, iznajmljivanje jelki kod nas još uvek nije zaživelo. Anketa među najvećim rasadnicima i vrtnim centrima pokazuje da nijedan od njih ne nudi ovu uslugu niti planira da se upusti u ovaj posao. Razlozi su različiti, uključujući sezonski karakter posla koji zahteva dodatne resurse, neizvesnost u vezi sa sudbinom stabala nakon vraćanja, kao i strah da se neophodno ne postupa sa biljkama na adekvatan način.
Stručnjaci, poput hortikulturnog eksperta Željka Markovića, ističu da je iznajmljivanje jelki teoretski moguće, ali uz stroga pravila. Prema njegovim rečima, prirodna jelka može izdržati boravak u zatvorenom prostoru najviše deset do petnaest dana, nakon čega se mora ponovo posaditi. On upozorava da ideja da jelka ostane u kući mesec dana nije realna, jer toplota i suv vazduh ozbiljno štete biljci.
Da bi jelka imala šansu za oporavak, mora se pažljivo izvaditi iz zemlje, sa što većim i očuvanim korenom, smeštena u odgovarajuću posudu i zasađena u kvalitetan supstrat. Čak i tada, boravak u zatvorenom prostoru mora biti kratak i dobro provetren. Marković naglašava da je ključni faktor opstanka jelke njeno vađenje sa dovoljno korena i busenom. Mnoge jelke koje se prodaju kao „sa busenom“ nemaju realne šanse da prežive ponovno sađenje.
Ekološka aktivistkinja Milja Vuković ukazuje na još jedan problem: većina jelki koje se prodaju potiče sa monokulturnih plantaža, što negativno utiče na prirodne ekosisteme. Vađenje jelki često oštećuje koren, a transport dodatno povećava ugljenični otisak. Zbog toga se predlaže razmatranje alternativnih rešenja za praznike, kao što su ukrašavanje postojećih biljaka u domovima ili korišćenje drveta u saksiji.
Iako se iznajmljivanje jelki promoviše kao ekološki odgovoran biznis, ostaje otvoreno pitanje koliki procenat stabala zaista preživi praznike i nastavi da raste. Međunarodni servisi koji nude ovu uslugu često ne objavljuju podatke o stvarnoj stopi opstanka jelki nakon praznične sezone. Na kraju, iako ideja iznajmljivanja jelki zvuči privlačno, njena realizacija zahteva pažljivo planiranje i odgovorno postupanje kako bi se postigao željeni ekološki efekt.
