Čovek iz Sremske Mitrovice, koji je redovno izmirivao dug prema banci, suočio se sa neočekivanim problemom kada je saznao da mu je na imovinu i vozilo stavljena hipoteka, iako je smatrao da je dug u potpunosti plaćen. Tokom 2024. i 2025. godine, dug je izmirivan prema instrukcijama banke, a povremeno je dobijao potvrde o uplatama. Kako navodi, poslednja uplata, koja je uključivala troškove od 2.424,69 dinara, je učinjena uz obaveštenje da je glavni dug izmiren.
Nakon te uplate, verovao je da je postupak završen. Međutim, u decembru 2025. godine, obavešten je da je na njegovu imovinu uvedena hipoteka. Kako je istakao, nije bilo prinudne naplate niti prodaje imovine, a dug je bio plaćen. Ovaj slučaj otkriva da plaćanje duga ne znači automatski i završetak izvršnog postupka.
Uprkos brojnim razgovorima sa predstavnicima banke i izvršitelja, nije uspeo da razjasni situaciju, pa je odlučio da pređe na pisanu komunikaciju. U mejlu je naveo sve relevantne informacije, uključujući tok uplata i činjenicu da je dug izmiren. Zatražio je pojašnjenje osnova za hipoteku i njeno uklanjanje.
Nakon slanja mejla, dobio je odgovor da je hipoteka skinuta bez dodatnih zahteva. Ovaj ishod ga je naučio koliko je važno sve dogovore i potvrde imati u pisanom obliku. On naglašava da je u postupcima izvršenja važno imati pisane dokaze, jer usmeni dogovori često nisu dovoljni.
U svom iskustvu, on savetuje druge da se ne oslanjaju na usmene dogovore i da uvek traže pisano potvrđivanje stanja duga. Takođe, preporučuje da se posebno traži zaključenje izvršnog postupka i da se pažljivo kontrolišu troškovi. Ističe važnost čuvanja svih potvrda i mejlova kao dokaza.
S obzirom na njegov slučaj, jasno je da plaćen dug ne znači nužno i završen postupak. On poziva sve da budu oprezni i da zahtevaju pisane potvrde o stanju duga, kako bi izbegli slične situacije. Njegovo iskustvo nije usmereno na optuživanje, već na upozoravanje drugih da budu svesni rizika u izvršnim postupcima i važnosti pisane dokumentacije.
U zaključku, ovaj slučaj postavlja važno pitanje o transparentnosti i komunikaciji između dužnika i poverioca. Jasno je da je pisana forma ključna u rešavanju sporova i osiguravanju prava svih strana.
