Zaštitnik građana Zoran Pašalić je u intervjuu za FoNet naglasio da cilj predloženih izmena Zakona o javnom redu i miru nije da se ljudima „zapuše usta“, već da se spreči širenje uvreda i pretnji na društvenim mrežama. Pašalić je istakao da su planirane temeljne konsultacije sa Ministarstvom pravde i široka javna rasprava pre nego što se predlozi upute Skupštini Srbije.
Prema novim propisima, uvode se kazne za nepristojno ponašanje na javnom mestu ili društvenim mrežama, koje se mogu kretati od 10.000 do 150.000 dinara ili od 80 do 360 časova rada u javnom interesu. Osobe koje prekrše zakon u grupi od tri ili više lica suočiće se sa kaznom zatvora od 30 do 60 dana ili radom u javnom interesu od 240 do 360 časova.
Pašalić je naglasio da se ne menja definicija prekršaja, već se samo dodaju socijalne mreže kao novi kontekst. On je ukazao na to da je društvena opasnost veća na mrežama nego u fizičkom prostoru, jer uvrede mogu da dopru do mnogo šire publike.
Ombudsman je takođe istakao da je svako slobodan da iznosi svoje mišljenje, ali naglašava odgovornost za neproverene tvrdnje. Njegov cilj nije da se ograniči sloboda govora, već da se stane na put pretnjama i uvredama. Pašalić je dodao da se ne radi o zabrani kritike, već o želji za uspostavljanjem normalnog društvenog ponašanja.
Pitanje diskriminacije je takođe pokrenuto, s obzirom na to da se uvrede na društvenim mrežama često pružaju bez straha od posledica. Pašalić je podsetio na član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima koji garantuje poštovanje privatnog i porodičnog života, ali i naglasio da zloupotrebe ne smeju biti tolerisane.
Kritike se odnose i na odredbu koja nalaže da osoba osumnjičena za prekršaj na društvenoj mreži mora da pruži podatke o identitetu korisnika koji je koristio njen nalog. Pašalić je objasnio da je cilj da se identifikuje ko je u trenutku prekršaja koristio nalog, slično kao u slučajevima saobraćajnih prekršaja.
Pored toga, zaštitnik građana se osvrnuo i na predlog zakona koji bi trebalo da zabrani korišćenje mobilnih telefona u školama. Ova inicijativa je već pokrenula javnu raspravu među učenicima, nastavnicima, roditeljima i širim krugom javnosti. Pašalić je naglasio da je ova pojava postala problem, jer deca provode previše vremena u virtuelnom prostoru, što dovodi do problema u realnom svetu.
Ombudsman je istakao da bi se mobilni telefoni mogli koristiti u školama samo u slučaju zdravstvenih potreba, dok bi se za ostale učenike nastojalo podstaći stvarnu komunikaciju. Naglasio je da škola preuzima odgovornost za učenike i da je neophodno obezbediti njihovu sigurnost tokom boravka u obrazovnoj ustanovi.
Pašalić je ukazao na to da je zaštitnik građana ovlašćen da predlaže zakone, podsećajući na njegovu široku nadležnost koja se odnosi na zaštitu ljudskih prava i sloboda. Na kraju, istakao je da je cilj javne rasprave da se dođe do najboljih rešenja koja će doprineti stvaranju sigurnijeg i odgovornijeg društvenog okruženja.
