Izložba „U ratu ne miruju muze“, koja će biti otvorena večeras u Atrijumu Narodnog muzeja Srbije, donosi retko razrađivanu temu o arheologiji tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Autor izložbe, viši kustos dr Aleksandar Bandović, kroz originalne predmete, dokumente i fotografije istražuje kako su nauka i tišina postale saučesnice zločina. U tom periodu, arheološki artefakti su postali oružje, a prošlost oruđe.
Izložba osvetljava delovanje nacističkog aparata u okupiranoj Srbiji, posebno kroz Odeljenje za zaštitu spomenika kulture i umetnosti. Tokom ratnih godina, pod plaštom brige o kulturnom nasleđu, zloupotrebljavani su arheološki nalazi, poput Dupljajskih kolica iz Muzeja grada Vršca, koja su korišćena u nemačkoj propagandi. Ova izložba istražuje kako su arheološki nalazi sa Kalemegdana, Crne Bare i Vučedola korišćeni da potvrde nacionalsocijalistički pogled na svet.
Dr Bandović ističe kako su arhivski dokumenti otkrili da je kvislinški aparat u Srbiji pokušao da se prilagodi i učvrsti svoje mesto u novom poretku kroz arheologiju. Izložba će pokazati i šta je Nacionalna služba za obnovu Srbije radila na Kalemegdanu, kome je ta obnova koristila, kao i kolika je cena arheoloških iskopavanja bila. Takođe, istražuje se kako su arheolozi pravili kompromise kako bi zadovoljili lične ambicije i intelektualnu radoznalost.
Dok su se milioni ljudi suočavali s nestankom, arheolozi su iskopavali neznanja, ali i mitove i ideološke temelje. Praistorijska nalazišta su postajala svetilišta rasnih teorija, dok su muzeji postajali pozornice moći. Simboli poput svastike i sunčevog diska su se pretvarali u toteme smrti, a naučne katedre, izložbe, festivali i zakoni o baštini postali deo sveobuhvatnog inženjeringa identiteta, kontrole i zaborava.
Izložba „U ratu ne miruju muze“ podseća nas kako je arheologija, umesto da stvara trajne vrednosti zajedničkog kulturnog nasleđa, zloupotrebljena da opravda osvajanja i pronađe dokaze o superiornosti. Prošlost je regrutovana i transformisana u municiju, a izložba istražuje sve ovo kako bi prikazala kompleksnost i tamnu stranu arheoloških istraživanja u to vreme.
Dr Bandović naglašava da se malo ko seti života koji se odvijao iza frontova i sudbine „malih ljudi“ čije priče nisu zabeležene u istoriografiji. Arheologija, kao naizgled efemernu nauku, često ne prepoznajemo kao važnu, ali njena stvarnost u tom periodu pokazuje drugačiju sliku. Naučnici imaju svoje agende koje se često prilagođavaju širem društvenom kontekstu.
Izložba će trajati do 15. septembra u Maloj galeriji Narodnog muzeja Srbije, a prvo autorsko vođenje zakazano je za subotu, 14. juna u 18 časova. Program je besplatan za sve posetioce, pružajući priliku da se svi zainteresovani upoznaju s ovom važnom temom i razumeju kako su arheološki nalazi korišćeni u političke svrhe tokom jednog od najtragičnijih perioda u istoriji.
Kroz ovu postavku, posetioci će imati priliku da sagledaju arheologiju u novom svetlu, kao i da razmisle o etici i odgovornosti nauke u kontekstu ratnih stradanja. Izložba „U ratu ne miruju muze“ takođe poziva na promišljanje o načinu na koji se kulturno nasleđe može zloupotrebiti u službi ideologije, i koliko je važno očuvanje istorijskih činjenica i istine o prošlosti.
