Izložba crteža srpsko-francuskog umetnika Marka Velka otvorena je u Kulturnom centru Srbije u Parizu, donoseći reinterpretaciju poznatih ličnosti iz doba sticanja američke nezavisnosti. Velkov rad predstavlja duboku analizu i kritiku hegemonističkih tendencija kroz umetnički izraz, pozivajući se na istorijske događaje i ličnosti. Njegova izložba postavlja pitanja o dominaciji, identitetu i interpretaciji istorije.
Marko Velk ističe da njegova dela nisu samo estetska, već i politička izjava. „Delirijum je to vezan za dominaciju i politiku,“ rekao je umetnik. On se osvrće na figurativne portrete američkih vođa, poput Džordža Vašingtona, i prilagođava ih svojim umetničkim stilom. Portreti su, prema njegovim rečima, „malo popravljen“ kako bi se kroz njih prikazali stvarni i autentični istorijski trenuci. Na primer, poznata scena Vašingtona kako prelazi zaleđenu reku Delaver postaje simbol borbe, ali i psihološke drame, iscrtana u kontekstu mentalnog zdravlja.
Velkova serija radova, koja je deo njegove „američke faze“, nastala je pre njegovog povratka u Pariz. U okviru koncepta, umetnik je pripremio i žurnal u stilu Divljeg zapada, gde objašnjava svoje umetničke postupke. Njegova dela često se bave temama rata i njegovih posledica na ljudsku psihu. On opisuje scenu na kojoj komandant Valter, sa prekrivenim licem, posmatra bitku sa svojih visina, dok se u pozadini odvija krvava drama.
„Smrt je tu, prislonjena na balkon,“ navodi Velk, govoreći o tome kako i najuzvišeniji postupci često nose sa sobom delove propasti. Njegova umetnost ne kritikuje direktno Amerikance ili bilo koji drugi narod, već istražuje univerzalne teme rata, moći i istorijskog narativa. „Istoriju pišu pobednici,“ naglašava umetnik, ukazujući na to koliko je važno ko oblikuje priču.
Na spratu izložbe, posetioci mogu videti manje crteže iz nove serije „Artifakt“, koji su omaži poznatim kulturnim i umetničkim situacijama. Velk objašnjava da je kroz ove radove pokušao da obradi već postojeće momente, ali da ih je istovremeno i promenio kako bi ih učinio relevantnijim.
„Istraživanjem se nalazi put,“ dodaje on, objašnjavajući da su njegovi crteži osenčeni ugljem, a svaki rad nosi pečat majstorski izvedenog pisma. Umetnik ističe da je najvažnije da izložba bude dobra i da pruži priliku publici da vidi radove koje do sada nisu imali priliku da dožive.
Ambasadorka Ana Hrustanović, koja je otvorila izložbu, naglasila je značaj Velkovih radova kao mosta između srpske i francuske kulture. „Njegovi radovi su istinski most između dve kulture,“ poručila je ona, dodajući da je organizacija izložbe bila njen cilj od trenutka kada je preuzela dužnost u Parizu.
Umetnost Marka Velka postavlja pitanja o dominaciji i moći, a kroz svoje radove istražuje složenost ljudske istorije. „Koliko god si u pravu, nikad to neće biti skroz pošteno, jer ćeš ratom uvek nekoga da ugnjetavaš,“ rekao je umetnik, osvetljavajući moralne dileme koje dolaze s ratom i politikom.
Izložba u Kulturnom centru Srbije u Parizu otvara dijalog o istoriji, identitetu i umetnosti, pozivajući posetioce da preispitaju svoje stavove o prošlosti i njenim uticajima na savremeni svet. Umetnički izraz Marka Velka ne samo da oslikava istorijske trenutke, već i poziva na razmišljanje o njihovim posledicama i značenju u današnjem kontekstu.
