U fokusu šestoslojne video-instalacije koja čini izložbu „Pionirsko hodočašće“, autorke Ane Miljački, biće sećanja na kolektivne školske posete spomenicima NOB-a u Jugoslaviji. Izložba će biti otvorena 24. juna u Muzeju Jugoslavije. Prikazaće odabrane snimke prikupljene iz privatnih i istorijskih arhiva, koji predstavljaju deo materijala o posetama omladinaca iz bivše Jugoslavije tim monumentima, čuvajući vrednosti antifašizma i „bratstva i jedinstva“ sve do 1991. godine.
Ana Miljački, istoričarka, teoretičarka, pedagog i kustos arhitekture, rođena je 1972. godine u Beogradu. Diplomirala je arhitekturu na Harvardu i trenutno je vanredni profesor na MIT-u, gde rukovodi „Laboratorijom za kritično emitovanje“. U razgovoru za „Novosti“, Miljački objašnjava da je pre nekoliko godina, nakon rušenja partizanskog spomenika u Mostaru, osetila potrebu da se stane na stranu vrednosti koje je taj spomenik predstavljao. Rušenje spomenika je, prema njenim rečima, pokazalo stav prema antifašizmu.
Osim Miljački, autorski tim izložbe čine Ous Abu Ras, Pavle Dinulović i Džulijan Geltman, dok kustoskinje Simona Ognjanović i Marija Đorgović dolaze iz Muzeja Jugoslavije. Priprema i istraživačka faza umetničkog projekta uključivala je mnoge istraživače i saradnike, među kojima su Melika Konjičanin, Ana Martina Bakić, Jelica Jovanović, Endrju Louler, Sandro Đukić i drugi.
Ana Miljački delila je svoje lične utiske o spomenicima NOB-a, ističući da je u detinjstvu imala ambivalentan odnos prema obilascima tih spomenika tokom školskih ekskurzija. Vremenom je shvatila koliko je važno imati takva iskustva koja može podeliti sa svojom generacijom, jednom od poslednjih odraslih u Jugoslaviji. Kao predavač na MIT-u, dobila je priliku da istražuje veštačku inteligenciju, što joj se učinilo kao zgodna prilika za stvaranje estetskog utiska maglovitog sećanja na često zapostavljene spomenike.
Ideja iza izložbe je predstavljanje „sintetičkog sećanja“. Ovaj koncept je prvi put bio predstavljen na sporednim programima Bijenala arhitekture u Veneciji pre dve godine. „Sintetičko sećanje“, koje koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, nudi prostor za novi kolektivni doživljaj, dok istovremeno osvetljava savremene političke i aktivističke pozicije koje su nastale iz vrednosti antifašizma, jedinstva i solidarnosti. Miljački naglašava da, iako su privatna sećanja na hodočašća do spomeničkih mesta danas anahrona, taj anahronizam može otvoriti put za kultivisanje antifašističkog i transnacionalnog kolektivizma, zbog čega je važno da ti spomenici budu zaštićeni ili zapamćeni.
Miljački želi da posetioci razumeju da ovi spomenici imaju ne samo arhitektonsku vrednost, već i emocionalnu, koja pripada nečemu što se može nazvati afektivnom istorijom. Izložba „Pionirsko hodočašće“ predstavlja važan korak u očuvanju kolektivnog sećanja na vrednosti koje su oblikovale društvo u nekadašnjoj Jugoslaviji. Otvorena 24. juna u 18 časova, izložba će omogućiti posetiocima da preispitaju svoje stavove prema ovim spomenicima i vrednostima koje oni predstavljaju.
U svetu u kojem se često zaboravljaju važni delovi istorije, ovakve inicijative su od suštinskog značaja za očuvanje kolektivnog identiteta i vrednosti koje su oblikovale društvo. Na ovaj način, Ana Miljački i njen tim pozivaju na refleksiju o važnosti antifašizma, jedinstva i solidarnosti, vrednostima koje su i danas relevantne.
