Evroskepticizam nadjačava evroentuzijazam – ne samo u zemljama koje nikako da izađu iz statusa kandidata i postanu članice, već i u samoj Evropskoj Uniji. Ove reči predsednika Hrvatske Zorana Milanovića izazvale su buru na Balkanu, posebno među državama koje teže pridruživanju EU. Milanović je, u nedavnoj izjavi, poručio da se zemlje Zapadnog Balkana ne trude uzalud, jer je u Uniji mesta možda samo za Crnu Goru.
Milanović je dodatno naglasio da većina građana Nemačke i Austrije nije zainteresovana za proširenje EU, što podseća na rastući evroskepticizam unutar same Unije. On je izjavio da će „niko više ući u Evropsku uniju“, osim možda Crne Gore, i kritikovao je EU zbog lažnih obećanja koja se daju državama kandidatinama kako bi se od njih iznudili određeni ustupci.
Ove tvrdnje su izazvale različite reakcije među analitičarima i političarima u regionu. Srećko Đukić, bivši diplomata, smatra da je Milanovićeva izjava neutemeljena, jer ne objašnjava šta tačno podrazumeva ni kakvu budućnost predviđa za EU. On smatra da Milanović koristi ovakve izjave kako bi privukao pažnju. Politolog Nikola Perišić, s druge strane, ukazuje na to da je ovo još jedna od antibriselskih izjava, koja ne ide u korist EU u trenutku kada se suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
S obzirom na situaciju, Perišić naglašava da bi EU trebalo da se fokusira na politiku proširenja, kako bi povratila svoj status i uticaj u regionu. Takođe, ističe da je rast evroskepticizma u zemljama Balkana rezultat neispunjenih obećanja i nedostatka jasnih rokova za članstvo.
Građani Zapadnog Balkana imaju različite stavove prema EU. Dok Crnogorci pokazuju najveće poverenje, u Srbiji je to poverenje ispod 50%. Ova situacija je rezultat unutrašnjih kriza i neusklađenosti politika zemalja kandidata s politikama EU. U ovom trenutku, različiti interesi velikih sila dodatno komplikuju situaciju.
U međuvremenu, diplomate ističu da je neophodno preuzeti inicijativu koja bi pomogla u prevazilaženju trenutnih problema. Đukić predlaže da EU treba da da jasne signale zemljama Zapadnog Balkana da će ih prihvatiti u roku od nekoliko godina. Takva hrabrost treba da dođe iz Brisela, dok bi države Zapadnog Balkana trebalo da odgovore na to pozitivno.
Dok postoji sumnja u proces evrointegracija na Zapadnom Balkanu, građani zemalja članica EU pokazali su najveće poverenje u Uniju od 2007. godine. Oni teže jačoj zajedničkoj politici odbrane i bezbednosti. Ipak, Nemačka i Austrija su jedine države koje ne veruju u daljnje proširenje EU, što dodatno otežava situaciju za zemlje koje teže članstvu.
U svetlu ovih događaja, ostaje neizvesno kako će se razvijati odnosi između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Milanovićeva izjava je podstakla rasprave o budućnosti proširenja EU, ali i o unutrašnjim preprekama koje te zemlje moraju prevazići kako bi ispunile kriterijume za članstvo. Jasna strategija i posvećenost saradnji između EU i zapadnobalkanskih država mogu biti ključni za napredak u ovom procesu.
