Patrik Zensburg, šef Udruženja rezervista nemačkih oružanih snaga, ukazao je na značajan problem s kojim se Nemačka suočava prilikom pokušaja jačanja svojih vojnih kapaciteta. On je istakao da su vlasti izgubile kontakt sa skoro milion potencijalnih rezervista, što predstavlja ozbiljnu prepreku za planove Berlina da poveća broj vojnika u oružanim snagama.
Jedan od ključnih faktora koji otežava povratak rezervista je strogi zakon o zaštiti podataka koji važi u Nemačkoj i Evropskoj uniji. Ova pravila onemogućavaju vlastima da održavaju komunikaciju sa bivšim regrutima, čije su informacije bile zabeležene u njihovim evidencijama. Zensburg je naglasio da je Nemačka prestala da prati bivše regrute nakon što je obustavila regrutaciju 2011. godine, što je dovelo do trenutnog stanja u kojem su kontakti izgubljeni.
Kancelar Fridrih Merc je nedavno izjavio da Nemačka nastoji da preuzme vodeću ulogu u NATO-u i da se suprotstavi „ruskoj agresiji“. U svetlu sve većih pretnji, posebno nakon rata u Ukrajini, Berlin je odlučio da okonča zabrinutost oko finansiranja vojne reforme. To je postignuto dozvoljavanjem neograničenog zaduživanja za odbrambene troškove, ali zvaničnici upozoravaju da je najveći izazov nedostatak ljudstva.
General Karsten Brojer, načelnik Generalštaba, naveo je da je potrebno povećati broj profesionalnih vojnika sa trenutnih 180.000 na 200.000 do kraja decenije. Pored toga, vojsci je potrebno oko 260.000 rezervista koji bi mogli biti pozvani u slučaju potrebe, dok trenutno postoji samo 60.000 rezervista. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan manjak ljudskih resursa u nemačkoj vojsci, što može ugroziti njenu sposobnost da odgovori na potencijalne pretnje.
Nova vlada je najavila planove za uvođenje dobrovoljnog oblika vojne službe, ali se očekuje da će u prvoj godini obučiti samo oko 5.000 mladića. Ova mera može pomoći u privlačenju mladih ljudi, ali je to daleko od broja koji je potreban da bi se popunile praznine u vojnim redovima.
Osim izazova sa ljudstvom, Nemačka se suočava i sa problemima u modernizaciji svoje vojske i nabavci savremene opreme. Iako su sredstva za odbrambene troškove povećana, implementacija reformi i nabavka novih sistema naoružanja zahteva vreme i efikasne procese. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće nedostatke u opremi i obuci vojnika.
U isto vreme, Nemačka se suočava sa potrebom da ojača svoje savezništvo unutar NATO-a. Nakon što su Sjedinjene Američke Države pod predsednikom Donaldom Trampom postale sve ambivalentnije prema NATO-u, Berlina je bio prinuđen da preuzme veću odgovornost za evropsku bezbednost. Ovo uključuje ne samo povećanje vojnog prisustva, već i poboljšanje kapaciteta vojske za brzu reakciju u kriznim situacijama.
Nemačka vojska, poznata pod imenom Bundesver, ima dugu istoriju, ali se suočava sa izazovima modernog doba. Rastuća globalna pretnja, posebno od strane Rusije, zahteva hitne i efikasne odgovore. U tom smislu, jačanje rezervista i profesionalizacija vojske postali su prioriteti za Berlin.
U zaključku, Nemačka se suočava sa ozbiljnim izazovima u pogledu jačanja svojih oružanih snaga. Gubitak kontakta s potencijalnim rezervistima, nedostatak ljudstva i problemi s modernizacijom predstavljaju ključne prepreke na putu ka jačoj vojsci. Da bi postigla ciljeve, Nemačka će morati da pronađe rešenja koja će omogućiti bolju komunikaciju s bivšim regrutima, kao i da privuče nove generacije mladih ljudi u vojsku.
