Predsednik Aleksandar Vučić poziva na dijalog s studentima koji odavno traže izbore pre nego što se započne sa pregovorima o reformama i promenama u društvu. Mandat trenutne vlade ističe krajem 2027. godine, a politička klima u Srbiji postaje sve napetija. U trenutnoj situaciji, Srpska napredna stranka (SNS) ima strategiju da sačuva postojeći broj svojih pristalica, dok se studenti bore za podršku neopredeljenih glasača.
Prema rečima Bojana Klačara, izvršnog direktora Cesida, SNS u narednom periodu neće nastojati da poveća broj svojih birača, već da zadrži postojeće. Politički analitičar Đorđe Vukadinović naglašava važnost neopredeljenih glasača, kojih je prema istraživanjima najmanje četvrtina. „Od tog broja, neki su apstinenti, a neki nisu. Ako 10 odsto njih izađe na izbore, to može značajno uticati na konačan ishod“, ističe Vukadinović.
U međuvremenu, studenti su se organizovali u proteste, zahtevajući da se izbori održe pre nego što se započne sa bilo kakvim dijalogom sa vlastima. Njihova strategija usmerena je na animiranje apatičnih birača i mladih koji su do sada bili ispod proseka u izlaznosti na izbore. Klačar ukazuje da će fokus biti na tri ključne grupe: primarnoj bazi glasača opozicije, neopredeljenima i mlađoj populaciji.
Vukadinović dodaje da je Vučić svestan važnosti neopredeljenih glasača i da se trudi da privuče apstinente, dok opozicija i studenti deluju kao da će ti glasači prirodno doći k njima. „Oni se bore za iste birače, što dodatno komplikuje situaciju“, objašnjava Vukadinović.
U ovoj političkoj borbi, SNS se oslanja na disciplinovane birače, pretežno sredovečne i starije, dok studenti nastoje da privuku mlađu i obrazovaniju populaciju. „SNS ima pristalice u velikom broju, ali neće se širiti. Njihov izazov je pad podrške koalicijskim partnerima“, kaže Klačar.
Prema podacima Republičke izborne komisije, na poslednjim izborima održanim 17. decembra 2023. godine, registrovano je 6.500.066 birača, a izlaznost je bila 58,77%. U svetlu ovih rezultata, studenti su zatražili izbore, naglašavajući da na njihovoj listi neće biti predstavnika ni opozicije ni vlasti.
Vlast je najpre odbila zahteve za izbore, ali je kasnije spomenula mogućnost održavanja krajem 2026. godine. U međuvremenu, Vučić je ponudio dijalog, koji su studenti odbili, insistirajući na tome da je prioritet održati izbore.
Kako se bliži kraj mandata aktuelne vlade, tenzije između vlasti i studenata se povećavaju. Na horizontu se nazire potencijalna promena, ali sve zavisi od toga kako će se razvijati politička situacija i koliko će neopredeljeni birači biti uključeni u predstojeće izbore.
Uz sve to, analitičari ističu da bi održavanje izbora moglo doneti neizvesnost, s obzirom na trenutnu polarizaciju društva. Predsednik Vučić će morati da balansira između održavanja vlasti i pokušaja da privuče nove glasače, dok studenti nastoje da iskoriste trenutnu situaciju za jačanje svojih pozicija.
Na kraju, izbori su ključni za budućnost političkog pejzaža u Srbiji, a kako se situacija razvija, ostaje da se vidi ko će uspeti da privuče više neopredeljenih glasača i kako će to uticati na konačan ishod izbora.
