Studenti zahtevaju vanredne izbore, a njihov zahtev postaje sve važniji faktor u predstojećoj izbornoj godini u Srbiji. U svetlu aktuelnih političkih dešavanja, studenti se pojavljuju kao novi akter na političkoj sceni, što je izazvalo raspravu unutar opozicije o mogućoj saradnji ili samostalnom izlasku na izbore.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste da li će studenti nastupiti samostalno ili u saradnji sa opozicionim strankama. Do sada su podršku studentskom zahtevu pružili Demokratska stranka, pokret Kreni-promeni i Dveri, dok ostale stranke još uvek ne daju jasne odgovore o eventualnoj zajedničkoj listi. Novi DSS, predvođen Milošem Jovanovićem, jasno je rekao da neće nastupati zajedno sa studentima, već će se pripremiti za izbore samostalno.
Jovanović je istakao da je šteta što se izbori raspisuju bez obezbeđenih demokratskih uslova, ali da će se njegova stranka pojaviti na izborima sa jasnim programom. On je naglasio da će studentska lista biti komplementarna sa listom autentične desnice koju Novi DSS planira da formira.
S druge strane, pokret slobodnih građana (PSG) takođe se priprema za izbore i potpisao je memorandum o saradnji sa Zeleno-levim frontom. Predsednik PSG-a, Pavle Grbović, smatra da bi zajednička lista bila najefikasnija strategija, ali upozorava da nametanje tog imperativa može dodatno otežati situaciju opozicije i studenata koji tek treba da formiraju svoje liste.
Politički analitičari upozoravaju na rizik od rasipanja glasova ako se opozicija i studenti odluče na višestruko kandidovanje. Postoji zabrinutost da bi takav ishod mogao na kraju pogodovati vladajućoj stranci, posebno ako pojedine liste ostanu ispod izbornog cenzusa. Marko Lakić, urednik lista „Politika“, ukazuje da je vlast već uspela da marginalizuje opoziciju, što je dovelo do toga da nezadovoljni građani ne znaju kome da se obrate.
U međuvremenu, studenti su pokazali spremnost za saradnju, ali naglašavaju da još uvek nije doneta konačna odluka o formalnoj saradnji sa opozicijom. Na lokalnim izborima, kao što su oni u Mionici i Kosjeriću, pokazalo se da takva saradnja može doneti konkretne rezultate.
Kada je reč o budućim razgovorima sa predstavnicima opozicije i civilnog sektora, studenti su izjavili da se o tome razgovara, ali da većina smatra da je moguće boriti se zajedno bez nužnog institucionalnog povezivanja. Ova situacija ukazuje na to da studenti žele da zadrže određenu autonomiju dok se bore za svoja prava i interese.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da se politička scena u Srbiji oblikuje u jednom novom pravcu, gde studenti postaju sve značajniji faktor. Njihovi zahtevi i način na koji se odluče da se uključe u politički proces mogu značajno uticati na ishod predstojećih izbora.
U narednim nedeljama i mesecima, očekuje se da će se situacija dodatno razvijati, a dijalog između studenata i opozicije ostaje ključan za oblikovanje budućnosti srpske politike. Kako se približavaju izbori, jasno je da će svi akteri morati pažljivo razmisliti o svojim strategijama, kako bi izbegli rasipanje glasova i maksimizovali svoje šanse za uspeh.
