Na domaćoj političkoj sceni u Srbiji, proevropska opozicija nastavlja sa naporima da formira zajednički blok za predstojeće izbore, dok se desnica suočava sa unutrašnjim nesuglasicama i nedostatkom komunikacije. Analitičari ukazuju na to da se situacija zagreva uoči izbora i očekuju dalja udruživanja, jer „niko od njih nema luksuz da bilo koga otpisuje“, kako navodi Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“.
Proevropska opozicija, koja uključuje stranke kao što su Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, i druge, naručila je istraživanja javnog mnjenja kako bi planirala zajednički nastup na izborima. Na nedavnom sastanku, odlučeno je da se sprovede kvalitetno istraživanje koje će pomoći u definisanju strategije za zajednički opozicioni blok. Pejić ističe da je situacija među proevropskim strankama jasnija, dok se kod desnice primećuje haotična struktura bez komunikacije.
Desnica se, prema rečima Pejića, suočava sa problemima jer su u poslednja dva izborna ciklusa imali dobru perspektivu, ali su, nažalost, pokazali nedostatak zrelosti. Umesto da se fokusiraju na konstruktivnu saradnju, bave se međusobnim kritikama i „rekla-kazala“ pristupom. Pejić predviđa da će biti formirano više malih koalicija, dok će se i proevropska i desničarska opozicija verovatno nastaviti da udružuju.
U okviru proevropske opozicije, održani su sastanci na kojima su se predstavnici različitih stranaka dogovorili o mogućem zajedničkom nastupu. Međutim, na drugom sastanku nije prisustvovao Zeleno-levi front i Pokret za decentralizaciju, što ukazuje na to da se ne slažu sa trenutnim planovima opozicije. Lider Pokreta za decentralizaciju, Dragan Milić, objasnio je da nije bio prisutan zbog ličnih razloga, dok su iz Zeleno-levog fronta naglasili da su već odlučili da podrže listu studenata u blokadi.
Na desnoj strani političkog spektra, lider Novog DSS, Miloš Jovanović, ističe da bi najbolje rešenje bilo formirati tri kolone – studentsku, proevropsku i autentičnu desnicu. Međutim, Narodna stranka se dogovorila o zajedničkom učešću na izborima sa pokretom „Mi, snaga naroda“, čime se očekuje širi koalicioni nastup. Vladimir Gajić, lider Narodne stranke, naglašava da takav koalicioni format obezbeđuje saglasnost oko ključnih političkih pitanja.
U međuvremenu, studenti u blokadi, koji su tražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, postavili su zahtev da na studentskoj listi ne budu predstavnici opozicije. Demokratska stranka i pokret „Kreni promeni“ podržali su njihove zahteve, ali se i dalje spekuliše ko će se naći na listi. Studenti su jasno stavili do znanja da žele da se opozicija povuče i da ih podrži u njihovoj političkoj borbi.
Ova situacija ukazuje na rastući pritisak na političke stranke da se udruže i pronađu zajednički jezik kako bi se suočili sa izazovima koji dolaze sa predstojećim izborima. Iako su proevropske stranke na putu ka formiranju koalicije, desnica se suočava sa brojnim problemima koji bi mogli ugroziti njihove šanse na izborima. Pejić napominje da je ključ uspeha u sposobnosti političkih stranaka da prevaziđu međusobne razlike i usmere se ka konstruktivnom dijalogu.
Kako se bliže izbori, jasno je da će politička scena u Srbiji biti u stalnom previranju, a dalja udruživanja i pregovori će biti neophodni za formiranje stabilnog opozicionog fronta. Očekuje se da će se situacija dalje razvijati, a sve oči će biti uprte u odluke koje će doneti različite političke stranke u narednim danima.
