Političke konsultacije na Andrićevom vencu otvorile su novo pitanje – ne samo kada će Srbija na izbore, već i da li je dijalog uopšte moguć u atmosferi koja sve više liči na produženu kampanju. Analitičari upozoravaju da je datum glasanja manje važan od političke klime koja će ga pratiti.
Novi krug razgovora predsednika Aleksandra Vučića sa predstavnicima političkih stranaka nije doneo približavanje stavova, već nove podele. Nakon susreta sa delegacijama Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke, usledile su oštre reakcije i prekidi saradnje unutar opozicionog spektra. Ovakav epilog dodatno je otvorio dilemu da li u trenutku priprema za izbore postoji prostor za suštinski politički dijalog ili je politička scena već ušla u fazu izborne polarizacije.
Programski direktor agencije „Faktor plus“ Predrag Lacmanović smatra da su više opcija i dalje „na stolu“, ali da signali ukazuju na intenziviranje političkih aktivnosti. „Možda ni oni sami nisu sigurni, ali ne žele da budu nespremni za takav scenario,“ rekao je Lacmanović, ukazujući na mitinge i pojačanu političku dinamiku kao moguće nagoveštaje izbora. On dodaje da je i dalje realno da odluka padne u narednim nedeljama i očekuje da ćemo u narednih desetak ili petnaest dana znati da li ćemo imati izbore ili ne.
Iako navodi da su izbori „prirodniji“ u jesenjem ili prolećnom terminu, Lacmanović ne isključuje mogućnost glasanja već tokom leta, posebno ako kampanja dostigne vrhunac oko velikih političkih skupova.
Profesor Vladimir Vuletić naglašava da ključno pitanje nije kada će izbori biti održani. „Važnije od toga kada će biti izbori jeste atmosfera koja će vladati tokom kampanje i izbora,“ istakao je Vuletić. Prema njegovim rečima, trenutna politička scena ne pokazuje znake smirivanja tenzija, niti jasnu spremnost aktera za dijalog. On smatra da je ključno pitanje da li će izbori doprineti prevazilaženju napete političke atmosfere, jer su građani istovremeno „umorni i od izbora i od neizvesnosti.“
Vuletić ocenjuje i da se politička borba sve više svodi na odnos prema jednoj centralnoj figuri: „Stvara se ponovo referendumska atmosfera, pitanje je da li ste za ili protiv Aleksandra Vučića.“ Na odluku o datumu izbora, osim unutrašnjih političkih odnosa, uticaće i međunarodne okolnosti, pre svega globalne krize i potezi Evropske unije. Vuletić upozorava da bi eventualne spoljnopolitičke tenzije mogle odložiti izbore, jer „ako bi došlo do velikih poremećaja, izlazak na izbore bio bi potpuno neprimeren.“
S druge strane, istraživanja javnog mnjenja, kako najavljuje Lacmanović, trenutno pokazuju prednost vladajuće koalicije. „Ako se gledaju istraživanja, vlast potpuno legitimno može da raspiše izbore,“ kaže Lacmanović, uz napomenu da je podrška novim političkim pokretima u padu u odnosu na prethodni period.
Uprkos neizvesnosti oko datuma, sagovornici su saglasni u jednom – izbori će imati smisla samo ako doprinesu političkoj stabilizaciji. U suprotnom, Srbija bi mogla da ostane u začaranom krugu kampanje bez stvarnog političkog raspleta.
Jedna od ključnih tema koje se nameću u političkom diskursu je i pitanje da li će nova izborna procedura omogućiti građanima da se izjasne o važnim pitanjima ili će se sve svesti na borbu protiv jednog lidera. U tom kontekstu, analitičari naglašavaju značaj dijaloga i mogućnosti da se pronađu rešenja koja će doneti stabilnost i smirenje tenzija koje su prisutne na političkoj sceni.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da Srbija ulazi u period koji će biti presudan za njen politički razvoj, a odluka o datumu izbora će se doneti uzimajući u obzir kako unutrašnje, tako i spoljašnje faktore.
