Na jučerašnjim parlamentarnim izborima na tzv. Kosovu, stranka Samoopredeljenje, koju predvodi Aljbin Kurti, osvojila je većinu glasova, ali je procentualno zabeležila pad u odnosu na prethodne izbore održane krajem decembra. Preliminarni podaci pokazuju da je izlaznost birača bila niska, nešto iznad 36%, što je dovelo do situacije u kojoj se sve stranke smatraju pobednicima, iako je to zapravo znak nezadovoljstva među građanima.
Opoziciona Demokratska partija Kosova, pod vođstvom Hašima Tačija, koji se trenutno suočava s optužbama za ratne zločine, osvojila je 21,6% glasova, što je otprilike 145.000 glasova. Analitičari ukazuju da je ovakav ishod rezultirao dodatnim komplikacijama u političkoj situaciji na Kosovu. Ivan Nikolić iz organizacije Komunikacija za razvoj društva ističe da se čini da je situacija postala još složenija, s manjim brojem birača na biralištima, što može ukazivati na kaznu koju su birači izrekli Aljbinu Kurtiju zbog njegove tvrdoglavosti i ponavljanja izbornih procesa u kratkom vremenskom razdoblju.
Kurtijevo Samoopredeljenje je zabeležilo pad između sedam i osam procenata u odnosu na prethodne izbore, čime se postavlja pitanje kako će se formirati nova vlada. Kurti je poznat po tome što nije sklon koalicijama, dok bi opozicija, ukoliko želi da dođe do vlasti, morala da sarađuje sa Srpskom listom, koja je takođe izrazila protivljenje toj saradnji. Nikolić upozorava da bi eventualni novi izbori mogli rezultirati još manjom izlaznošću birača, s obzirom na to da su građani umorni od političkih previranja.
Povratak Vjose Osmani u Demokratski savez Kosova (LDK) dodatno komplikuje situaciju. Njen uticaj je teško proceniti, ali se smatra da je deo glasova koji je osvojila LDK možda prešao iz Samoopredeljenja. Nikolić dodaje da ne vidi značajan politički potez u njenom povratku, smatrajući da je to više izraz političke sujete nego strateški plan.
Srpska lista je, prema očekivanjima, ostvarila dobar rezultat među Srbima, ali nije osvojila svih deset mesta predviđenih za srpsku zajednicu. Lista Nenada Rašića je zabeležila slabiji rezultat nego na prethodnim izborima, ali će ipak ostvariti jedan poslanički mandat. Nikolić ističe da je taj mandat u prethodnom sazivu bio ključan za formiranje Kurtijeve vlade, ali smatra da takav scenario ovoga puta nije dovoljan za obezbeđivanje većine.
Hapšenja Srba na Kosovu, uključujući direktore zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ukazuju na kontinuiran pritisak na srpsku zajednicu. Nikolić naglašava da je taj pritisak evidentan i da deluje kao upozorenje kako se Srbi ne bi mešali u odluke koje donosi albanska većina. Takođe, birači su se suočavali s problemima na biračkim mestima, gde su često članovi biračkih odbora bili Albanci, što je otežavalo komunikaciju s građanima koji ne govore albanski jezik.
Iako je pritisak na srpsku zajednicu bio prisutan, on se nije odrazio na izborni rezultat Srpske liste, koja je zabeležila blago poboljšanje. Međutim, među Srbima ostaje izražen osećaj nesigurnosti zbog trenutne političke situacije.
Izvori iz dijaspore takođe igraju ključnu ulogu u budućim političkim kretanjima. Prijavljeno je više od 120.000 glasača iz dijaspore, ali se očekuje da će ti glasovi dodatno poremetiti rezultate, što može imati značajan uticaj na formiranje novih institucija. Tokom narednih meseci, situacija na Kosovu bi mogla biti još dinamičnija, a ishod novih pregovora i političkih aranžmana ostaje neizvestan.
