Danas je Italijanska agencija ANSA izvestila o velikom stubu tamnog dima koji je bio vidljiv iznad Venecije, usled požara koji je izbio na krovu paviljona Srbije u Đardinima. Požar se dogodio neposredno pre 10 časova, a plamen je nastavio da raste uprkos naporima da se ugasi, zahvaljujući jakim udarima vetra koji duvaju preko lagune. Preliminarna istraga pokazala je da se spoljašnji krov zapalio, ali nije bilo povređenih, niti je došlo do širenja požara na nameštaj ili okolne objekte.
Ova vest brzo je postala tema u domaćim medijima, a oko 14 časova oglasilo se i Ministarstvo kulture Srbije. Paviljon Srbije koristi se za bijenalne izložbe savremene umetnosti i arhitekture. U saopštenju ministarstva navedeno je da se u okviru održavanja paviljona trenutno sprovode radovi na hidroizolaciji krova, koji je površine oko 200 kvadratnih metara, a izvođač je licencirana italijanska firma Gaiga costrucioni. Tehnika sušenja primenjena je nakon jutrošnje kiše, a varnica je, usled jakog vetra, završila na jednom od bočnih prozora za ventilaciju, koji su izrađeni od kombinovanog materijala, drveta i plastike.
U saopštenju se navodi da je ukupno šest od četrdesetak prozora, koji su visoko na fasadi, izgorelo. Takođe, osam pleksiglas ploča na krovu je oštećeno, što je uzrokovalo da dim izgleda kao da se požar širi na mnogo većem području nego što je to stvarno slučaj. Na terenu su odmah izašli vatrogasci, predstavnici Direkcije Bijenala, kao i Direkcije za zaštitu spomenika Republike Italije. Utvrđeno je da spomenik kulture nije ugrožen, a odmah je sačinjen zapisnik i prijava štete osiguravajućoj kući. Očekuje se da će štetu pokriti italijanska firma izvođač radova, a preostali radovi i postavka biće nastavljeni neometano kako bi se paviljon Srbije svečano otvorio 8. maja, u okviru predstavljanja Republike Srbije na 61. Međunarodnoj izložbi Bijenala u Veneciji 2026. godine.
Na konkursu Ministarstva kulture, na predlog Arhiva Vojvodine, za predstavnika Srbije na 61. Bijenalu umetnosti u Veneciji izabran je slikar Predrag Đaković, koji već godinama živi i stvara u Pragu. Njegov projekt, koji je prijavljen pod radnim naslovom „Preko golgote do vaskrsa“, kustoski su obradili Tomaš Koudela i Olga Čučković. Ovaj naslov ukazuje na duboku simboliku i umetničku poruku koja će biti predstavljena na izložbi.
Radovi na krovu paviljona preduzeti su da bi se zaštitilo ovo zdanje od višegodišnjeg prokišnjavanja, koje je ugrožavalo strukturu paviljona podignutog na ostrvu Sveta Jelena u Đardinima 1938. godine, prema planovima venecijanskog arhitekte Brena del Đudičea. Pregovori o izgradnji tada Jugoslovenskog paviljona započeli su sredinom 1937. godine, kada je u Rimu otvorena velika izložba u okviru bilateralne kulturne saradnje između Italije i Jugoslavije. Knez-namesnik Pavle Karađorđević je januara 1938. godine obavestio predsednika Bijenala, grofa Đuzepea Volpija di Mizurati, o namerama naše države. Samo nekoliko meseci kasnije, u junu je paviljon bio otvoren.
Paviljon Srbije predstavlja važan deo kulturnog identiteta naše zemlje i njegov opstanak i pravilna zaštita su od izuzetnog značaja. Očekuje se da će, uprkos trenutnim izazovima, radovi na paviljonu biti završeni na vreme, a da će izložba na Bijenalu 2026. godine biti prva u nizu uspešnih prezentacija srpske umetnosti na međunarodnoj sceni. Uverenje u profesionalnost izvođača i brigu domaćih vlasti o kulturnoj baštini pruža nadu da će paviljon nastaviti da služi kao platforma za savremenu umetnost i kulturu Srbije.
