Dvadesetšestogodišnja Britanka Izabel Rouz, poznata kao Izzy, uhapšena je u Japanu nakon što je pokušala da poštom naruči ketamin, drogu koja se koristi kao anestetik, u vrednosti od oko 170 evra. Umesto kratkog zadržavanja, njen put je postao izuzetno težak kada je provela pet meseci u pritvoru u Osaki, čekajući suđenje. Iako bi većina ljudi ovo iskustvo opisala kao traumatično, Izzy tvrdi da je to bio ključni trenutak koji joj je pomogao da prekine dugogodišnju borbu sa zavisnošću.
Izzy se godinama borila sa zavisnošću dok je živela u Londonu. Verovala je da će preseljenje u Tokio doneti novi početak, ali se ubrzo suočila sa simptomima apstinencije. Kako je ispričala, upotreba droga postala joj je svakodnevica, a nije ni shvatala koliko je problem ozbiljan, misleći da je to „normalno“ ponašanje u njenom okruženju. Svesna je bila da mora nešto da menja, jer je ostanak u Londonu značio nastavak istog destruktivnog života.
Ipak, zavisnost ju je pratila i u Japanu. Nedugo po dolasku, kontaktirala je prijatelja i pokušala da naruči drogu, planirajući da joj paket stigne u hotel u Osaki. Japanske carinske službe su presrele pošiljku, a policija je ubrzo uhvatila Izzy.
Dok je čekala suđenje, provela je pet meseci u pritvorskom centru u Osaki. Taj period opisuje kao prelomni trenutak svog života. Izolacija i stroga pravila naterali su je da se suoči sa svojim postupcima. Iako je strahovala da bi mogla dobiti kaznu zatvora dužu od dve godine, na kraju joj je izrečena uslovna kazna od četiri godine, što joj je omogućilo da se vrati u Veliku Britaniju.
Boravak u pritvoru bio je izuzetno težak – bez direktnog kontakta sa spoljnim svetom, bez sunčeve svetlosti i uz strogu rutinu. Ipak, upravo ta disciplina i potpuna izolacija omogućili su joj da razmisli o svom životu. Kada se vratila u Veliku Britaniju u septembru 2025. godine, Izzy je osetila da je dobila drugu šansu. Pridružila se grupama za podršku i počela otvoreno da deli svoje iskustvo.
Danas, Izzy naglašava potrebu za ozbiljnijom edukacijom o opasnostima zloupotrebe droga, posebno među mladima. Smatra da se problem zavisnosti u njenoj zemlji često potcenjuje i da mnogi ne shvataju koliko lako mogu upasti u začarani krug zavisnosti. Njena poruka je jasna: zavisnost može pogoditi bilo koga, bez obzira na poreklo ili privilegije. Umesto osude, potreban je veći nivo razumevanja i otvoren razgovor o toj temi.
Iako je boravak u japanskom pritvoru bio jedan od najtežih perioda u njenom životu, Izzy ga sada vidi kao trenutak koji ju je naterao da zastane, preispita se i konačno izabere drugačiji put. Njena priča je inspiracija mnogima koji se bore sa sličnim problemima, ukazujući na to da promene i oporavak nisu samo mogući, već i neophodni.
Izzy takođe ističe važnost podrške zajednice i prijatelja u procesu oporavka. Smatra da dijalog o zavisnosti treba da postane otvoreniji i da se više govori o problemima koji se javljaju u društvu, kako bi se smanjila stigmatizacija osoba koje se bore sa zavisnošću.
Na kraju, Izzy se nada da će njena priča pomoći drugima da shvate da nisu sami i da uvek postoji put ka oporavku, bez obzira na to koliko teško bilo. Ova borba je važna, a promene su moguće. Izzy je dokaz da čak i najteži trenuci mogu dovesti do novog početka, ukoliko se odlučimo na promenu.
