Predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ Savo Štrbac pozvao je porodice i srodnike nestalih da nadležnim institucijama, poput Crvenog krsta, podnesu zahteve za traženje i prilože uzorke krvi neophodne za DNK identifikaciju posmrtnih ostataka stradalih tokom i nakon hrvatske vojne akcije „Oluja“. Od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, i operacija za etničko čišćenje Hrvatske od Srba, prošlo je više od tri decenije, a još se kao nestali vode 10.000 ljudi sa prostora Hrvatske, BiH, KiM, i nešto malo iz Slovenije.
Štrbac ističe da trenutno postoji više od 4.000 ekshumiranih posmrtnih ostataka koji nisu identifikovani. „Ako ih identifikujemo, drastično smanjujemo broj nestalih, a sve te identifikacije danas idu po DNK analizi od živih rođaka“, rekao je Štrbac. Tokom ratova devedesetih, mnogi Srbi su proterani iz Hrvatske, a neki su prijavili nestale tokom postojanja Republike Srpske Krajine, koja je imala svoje organe, uključujući i Crveni krst, gde su prijavljivani nestali.
„U nepriznatoj državi, bili su nepriznati i njeni organi. Tako da, ljudi koji su se prijavili ’91, ’92, ’93. godine ili ’94, moraju ponovo da prijavljuju nestale iz ratova“, objašnjava Štrbac, naglašavajući da svi koji su u ratu nekoga izgubili, a još nisu dobili posmrtne ostatke, treba da provere da li su prijavili nestale na pravom mestu, otvorili zahteve za traženje i dali krv za DNK analize.
Uoči godišnjice masovnog egzodusa Srba iz Hrvatske, Štrbac je ukazao na potrebu da se svi, Hrvati, Srbi i Bošnjaci, suoče sa događajima iz devedesetih godina na isti način kako bi se postiglo istinsko pomirenje. „Zasada smo sukobljeni, svaka strana u svoje rovove, držimo se svojih narativa i ne odstupamo“, smatra Štrbac. Masovni egzodus Srba iz Hrvatske započeo je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske, a dan kasnije hrvatska vojska je ušla u Knin i istakla zastavu Hrvatske. Prema podacima „Veritasa“, više od 220.000 krajiških Srba je proterano iz svojih domova, dok je 1.943 ljudi poginulo ili nestalo.
Dan sećanja biće obeležen u Mrkonjić Gradu 4. avgusta, a Štrbac je ponovio da svi koji nisu podneli zahtev za traženje nestalih mogu to učiniti preko Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ili nacionalnih ogranaka Crvenog krsta. „To je jedan kratak postupak, popuni se formular, potrebno je da daju krv ako već nisu dali, a ako jesu da provere da li ima dovoljno referentnih uzoraka“, objasnio je Štrbac.
Takođe je naglasio važnost dodatnog provere uzoraka u slučaju da ih nema dovoljno, što može značiti da se mora ponoviti proces sa istim članovima porodice ili proširiti krug članova. Ove aktivnosti su od ključne važnosti za identifikaciju nestalih i smanjenje broja ljudi koji se vode kao nestali.
S obzirom na to da su prošle tri decenije od rata, proces identifikacije i traženja nestalih je i dalje veoma složen i emotivan. Mnoge porodice i dalje čekaju odgovore i pokušavaju da pronađu svoje najmilije. Štrbac apeluje na sve koji su izgubili nekoga tokom rata da iskoriste sve dostupne resurse kako bi se olakšao ovaj proces i omogućilo dostojanstveno sahranjivanje stradalih.
Očekuje se da će Dan sećanja biti prilika za okupljanje i refleksiju, kao i za podsećanje na važnost pomirenja i razumevanja među svim narodima koji su prošli kroz teške trenutke tokom ratova devedesetih.
