Dok se ispred Sabornog hrama Svetog Save u Klivlendu na vetru zajedno vijore srpske i američke zastave, ispod njih se već tri meseca odvija prizor koji ovoj crkvi nije svojstven – protest. „Pomozite nam da spasimo našu crkvu“, „Moć bez pravde je tiranija“ i „Beograde, da li nas čuješ“ piše na transparentima koje nose vernici koji, umesto da nedeljom budu na liturgiji, već dvanaest sedmica stoje ispred zatvorenih vrata hrama.
– Komplikovana je i složena priča – kaže tridesetšestogodišnja Nina Marković, jedna od demonstrantkinja, na početku razgovora za BBC na srpskom. Pojedini parohijani, nezadovoljni radom crkvenog odbora, mesecima postavljaju pitanja o procedurama i finansijskoj situaciji u njihovoj crkvi i u čitavoj Istočnoameričkoj eparhiji, na čijem je čelu od 2016. godine episkop Irinej Dobrijević.
– Žalili smo se ne samo zato što nismo dobili transparentnost i odgovore na pitanja, već i zato što mislimo da se krše neki zakoni, i crkveni i svetovni – naglašava Marković i otkriva da su zbog toga pisali i Svetom arhijerejskom sinodu, kao najvišem izvršnom organu Srpske pravoslavne crkve (SPC), i patrijarhu Porfiriju. Međutim, do protesta je došlo tek posle smene Dragoslava Kosića sa dužnosti sveštenika i paroha njihove crkve.
– U redu, ne sviđaju vam se naša pitanja, nikakav problem. Ali ne možete tek tako, bez ikakvog obrazloženja, da razrešite dobrog sveštenika – kaže Nina Marković. – Ni krivog ni dužnog – sve iz osvete prema nama – dodaje šezdesetogodišnja Branka Mudrinić, takođe jedna od demonstrantkinja, za BBC na srpskom.
Iz Eparhije istočnoameričke do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom, kao ni episkop Irinej na poruku sa molbom za izjavu. Prethodno su za američke medije naveli da se „u skladu sa kanonskim ustrojstvom SPC svaka parohija nalazi pod nadzorom njenog eparhijskog arhijereja“. To, kako navode, podrazumeva „postavljanje i premeštaj sveštenstva radi dobra Crkve“, te da je episkop Irinej „odlukom o promeni sveštenog rukovodstva u crkvi izvršio redovno svoje nadzorno pravo“.
Demonstrante optužuju da „narušavaju mir i poredak u parohiji“ i da „pokušavaju da privuku medijsku pažnju kako bi promovisali svoje stavove, na štetu ugleda Saborne crkve i Srpske pravoslavne crkve“. Policija je upozorila demonstrante da su bez dozvole na ovom posedu i da moraju da odu. „Ne želim da vas uhapsim, ali ako budem morao – to ću i učiniti“, kaže policajac okupljenima na jednom od protesta.
Na jednom od skupova sprečili su sveštenika da služi liturgiju. „Sve je krenulo tako što su počeli da blokiraju ulaz u hram“, kaže otac Dragan Vuković, novi sveštenik Sabornog hrama Svetog Save. „U crkvenim krugovima to je presedan“, dodaje. Demonstranata, kako kaže, nekad bude 20, nekad 60, u parohiji od oko 1.000 članova i 300 porodica.
Crkva Svetog Save je odlučila da „iz bezbednosnih razloga zameni sve spoljne i pojedine unutrašnje brave“, a policija tokom nedeljnih skupova sprečava demonstrante da priđu crkvenom imanju. Iz crkve ih optužuju za „verbalne napade na policiju i članove crkvenog odbora“. Jedna osoba je privedena zbog narušavanja javnog reda i mira, saopštila je policija Parme, klivlendskog predgrađa u kojem se hram nalazi.
Demonstranti su ogorčeni. „Da je sve bilo kako treba, da je otac Kosić iz crkvenih razloga morao da ide u drugu parohiju ili zato što nije dobro obavljao službu, ne bi uopšte bio problem. Problem je način na koji je to urađeno“, kaže Nina Marković. Kao poseban razlog nezadovoljstva ističu pitanje novca prikupljenog na donatorskoj večeri 2023. godine za manastir Marča u Ohaju. „Nestalo je više od 75.000 dolara, niko ne zna gde su“, tvrdi Marković.
Dok demonstranti zahtevaju povratak smenjenog sveštenika Dragoslava Kosića, Saborni hram Svetog Save priredio je novogodišnji ručak i svečanu dobrodošlicu novom svešteniku Draganu Vukoviću. „Imamo svi pravo da izražavamo mišljenje, da se slažemo ili ne slažemo sa nečim i da protestujemo“, kaže otac Dragan, ističući da su vrata crkve otvorena svima.
Demonstranti, međutim, poručuju da od protesta neće odustati. „Stajaćemo na ulici 110 nedelja ako treba“, naglašava Branka Mudrinić, ističući da se oseća razočarano i slomljenog srca. Ona ističe da je Srpska pravoslavna crkva živi otkucaj srca naroda, njegovog identiteta, sećanja i kontinuiteta, te da se poverenje u upravu ne sme lako narušiti.
